Informativni seminar „Zaštita imovine kroz investiciono zlato“ održaće se u subotu 22. aprila na Zlatiboru u Hotelu Buket sa početkom od 18 sati. Predavači su vlasnici i menadžeri firme PREMIUM GOLD SRB sa višegodišnjim međunarodnim iskustvom u trgovanju investicionim zlatom.
Teme o kojima će se govoriti tiču se stanja na svetskom finansijskom tržištu i daće odgovore na mnoga pitanja, poput:
- Zašto i kako ulagati u investiciono zlato,
- Zaštita imovine kroz investiciono zlato,
- Zlatna dečija štednja (jedinstvena ponuda na Srpskom tržištu sa popustom od 5%).
Uticaj inflacije na životni standard građana
Sigurno ste primetili da su cene u prodavnicama, pumpama i restoranima u poslednje vreme dosta porasle. Nažalost, to je rezultat inflacije koja se događa ne samo u našoj zemlji već i u drugim delovima sveta. Prema novim izveštajima, stopa inflacije je porasla na rekordnih 10% u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama, dok je u Srbiji stopa inflacije dostigla 15% u novembru 2022. godine. Naravno, ova situacija je veoma teška za sve nas kao potrošače, ali nadamo se da će se uskoro stabilizovati.
Za mnoge ljude, da li živeli u Nemačkoj, SAD-u ili kod nas u Srbiji, to znači stezanje kaiša ili oslanjanje na ušteđevinu. Isto tako će ubrzani razvoj inflacije značajno smanjiti i finansijsku imovinu građana. Uprkos višestrukom povećanju kamatne stope FED-a (Federalnih rezervi) kao i od strane NBS-a, razmak između nominalnih kamatnih stopa i inflacije nastavio se povećavati. Uz kamatnu stopu od trenutnih 5%, štediše u Srbiji gube realno 10% godišnje. Kamata na štednju 5% – Inflacija 15% = sagorevanje imovine -10%.
U sledećih deset godina oko 61,5% kapitala navodno sigurnih ulaganja poput štednih knjižica ili stambene štednje će nestati u vazduhu. Ukupna finansijska imovina domaćinstva u Srbiji od 88,2 milijarde RSD (stanje 30.09.2022, prema NBS-u) imala bi u 2032. godini kupovnu moć od samo 34,0 milijarde RSD, dok bi 54,2 milijarde RSD sagorelo negativnim realnim kamatnim stopama.
Međutim, ulagači u globalu smatraju zlato sigurnim utočištem, tako da ulaganje u žuti plemeniti metal često služi za osiguranje kupovne moći u turbulentnim vremenima. Ali, trenutno se postavlja pitanje:
Da li je zlato pouzdana zaštita u kriznom vremenu od inflacije?
Kada pogledamo kretanje cene zlata u poslednjih nekoliko meseci, vidimo da se situacija promenila. Nakon invazije na Ukrajinu, cena zlata je naglo porasla i skoro dostigla najvišu vrednost ikada, od 2.050 dolara po unci. Međutim, cena je nakon toga počela da opada, iako se rat u Ukrajini nastavlja, a u Kini preti nova mera izolacije, a inflacija i dalje raste. Slične situacije su se dešavale i u prošlosti, kada je cena zlata padala iako je stopa inflacije bila visoka. Ipak, treba imati na umu da je cena zlata vrlo nestabilna i zavisi od mnogih faktora, uključujući stabilnost valuta, ponudu i potražnju. U poslednjih nekoliko godina, cena zlata se pokazala kao dobro ulaganje u kriznim situacijama, kada inflacija raste. Trenutno, cena zlata se vraća na nivo iz prethodne godine, uz pratnju rasta inflacije. Stoga, ulaganje u zlato može biti dobar način za postizanje pozitivnih prinosa, čak i nakon odbitka inflacije, ali je važno ulagati na pravi način i uzeti u obzir sve faktore koji utiču na cenu zlata.
Logično je da cena zlata raste i pada, a to zavisi od stabilnosti valuta kao što je us-dolar ili evro tj. od ponude i potražnje i DA istina je da se u posljednjih 50 godina u manjim intervalima dogodilo to da zlato nije raslo uz inflaciju, već je delomično palo. Međutim, problem u takvoj analizi je kratko vremensko upoređenje. Isto tako možemo pratiti kretanje cene zlata u privrednoj krizi 2008. godine, gde je inflacija rasla kao i cena zlata ili takođe u ekonomskoj krizi u 2017/2018. gde je inflacija identično rasla sa cenom zlata. Što više vreme odmiče pojavljuje se slična slika zbivanja iz istorije. Od novembra 2022. do danas 23. marta 2023. cena zlata se vraća pravcu iz prethodne godine uz pratnju inflacije i iznosi 1.977 us-dolara. Zato je od velike važnosti na pravi način ulagati u zlato, kako bi mogli postići pozitivne prinose čak i nakon odbitka inflacije.
Papirni novac dolazi i odlazi, dok zlato je preživelo sve privredne i ekonomske krize
U poslednjih 50 godina prosečna godišnja stopa inflacije u SAD-u iznosila je oko 4%. To znači da za istu potrošačku korpu u vrednosti od 10.000 us-dolara iz 1972. potrošači danas moraju odvojiti 71.000 us-dolara, više od sedam puta. Sa druge strane, us-dolar izgubio je oko 86% svoje vrednosti u poslednjih pet decenija. Ulagači u zlato uspeli su više nego nadoknaditi taj gubitak vrednosti u istom razdoblju.
Pošto unca zlata 1972. godine koštala je 65 us-dolara, a na današnji dan kao što smo upoznali 1977 us-dolara po unci = +2941% (kroz zaštitu imovine). To konkretno znači da se 1972. godine moglo za 10.000 us-dolara kupiti oko 154 unce zlata, današnje vrednost od 304.458 us-dolara (154×1977$). Dok je u istom vremenskom periodu papirni novac izgubio drastično na kupovnoj moći i to na 1.400$. Takođe početkom 2016. se moglo za isti iznos kupiti ca. 9 unci zlata, današnje vrednosti od 17.793 us-dolara. Što je u ca. 7 godina prinos od 78%. …ili početkom 2002. godine za 10.000 us-dolara ca. 36 unci, današnje vrednosti od 71.172 us-dolara = 611%.
Zlato kao sidro u doba inflacije
Zaista, inflacija je bila jedan od glavnih pokretača u poslednjih 50 godina za porast cene zlata. Od 1971 godine cena zlata porasla je u proseku godišnje za 11%, prema statistikama svetskog veća za zlato (World Gold Council/WGC). Nakon nekoliko godina stabilnih cena, trenutno je inflacija izuzetno visoka. Mala verovatnoća je da će to tako ostati. Većina finansijskih analitičara očekuje da će inflacija u srednjeročnom razdoblju biti iznad 3%. Taj vetar u leđa trenutno cenu zlata donekle usporava kroz rast kamatnih stopa. Međutim, pravi vetar u leđa pojaviće se itekako ako realna kamatna stopa prinosa na desetogodišnje američke ili nemačke državne obveznice ostanu pozitivne, a to znači veće od stope inflacije. Takođe se pitamo, da li su upravo visoke kamatne stope razlog za bankrot jedne od najveće us-banke SVB, vredna 213 milijardi us-dolara, rođena pre četiri decenije, a propala u dva dana?! Uglavnom to može biti sigurno jedan scenario koji bi mnoge visoko zadužene države doveo u bankrot.
„Ne moramo nužno stalno trgovati zlatom da bismo ostvarili pozitivne prinose, ali treba biti svestan da cena zlata može rasti i padati u kratkom roku, a da se dugoročno pokazuje kao stabilna investicija. Kao i kod drugih investicija, važno je pratiti kretanje tržišta i donositi odluke o kupovini i prodaji zlata na osnovu informacija o trenutnim ekonomskim i političkim uslovima“, kažu organizatori.
