Bosa Rosić: „Groblje na Zlatiboru je prostor pamćenja i kulturnog identiteta“
U zlatiborskom naselju Obudevica, otvoreno je novo groblje, prvo takve vrste u Srbiji i regionu. Zasnovano na ideji da groblje ne bude samo mesto tišine i žalosti, već i prostor pamćenja i kulturnog identiteta, ovaj kompleks predstavlja spoj tradicionalne arhitekture i savremenog pristupa kulturi sećanja.
Idejno rešenje potpisuje Bosa Rosić, etnolog i muzejski savetnik, čiji je stručni rad vezan za očuvanje narodnog nasleđa jugozapadne Srbije. Karijeru je započela u Sirogojnu, gde je bila među osnivačima muzeja „Staro selo“. Istraživala je zanate, običaje i pogrebne prakse, a posebno se bavila obradom nadgrobnih spomenika. Autor je velikog broja naučnih i stručnih radova, a svoj doprinos dala je i kroz saradnju sa SANU na projektu o grobljima u Srbiji i susednim zemljama.
Zlatiborsko groblje je projekat arhitekte konzervatora Blagote Pešića, savetnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a realizovan je u saradnji sa Rosićevom i timom stručnjaka iz oblasti arhitekture, etnologije i muzeologije. Groblje je zamišljeno kao objedinjeni prostor večnog počinka i kulturno-duhovnog nasleđa.
U središtu kompleksa nalaziće se drvena kapela, verna replika crkve iz sela Jablanica ili Dobroselica. Pored nje biće izgrađene dve, tri tradicionalne „sobrašice“, drvene kućice karakteristične za crkvene brvnare zapadne Srbije. Oko njih je zamišljen lapidarijum, to je izložbeni prostor- muzej, sa nadgrobnim spomenicima, koji posetiocima pruža uvid u razvoj funerarne (spomeničke) umetnosti i običaja kroz vreme.
Spomenici koji se postavljaju na groblju trebalo bi da se izrađuju u tri veličine, istog oblika, i trebalo bi da budu raspoređeni u jasno definisanim alejama. Ovakav pristup omogućava očuvanje estetske i arhitektonske celovitosti prostora. Svaka aleja nosi svoju simboliku i funkciju, a jedan deo predviđen je za znamenite ličnosti koje izraze želju da počivaju na Zlatiboru.
Posebna aleja namenjena je velikim umovima, umetnicima i stvaraocima koji u velikom broju već pokazuju interesovanje da njihov večni počinak bude baš na Zlatiboru. Time groblje dobija dodatnu dimenziju, tj. postaje simbol trajnog kulturnog nasleđa i mesta koje okuplja stvaraoce i čuva njihovu zaostavštinu.
U okviru groblja biće izgrađena i potrebna infrastruktura. Asfaltirani put povezivaće groblje sa centrom Zlatibora, a duž njega nalaziće se rasveta. Kompleks će biti ograđen dekorativnom ogradom koja se uklapa u ambijent, a oko groblja planiran je prostran parking. Unutar groblja nalaziće se podušna trpezarija, prodavnice cveća i sveća, više česama, kao i klupe i odmorišta duž pešačkih staza. Aleje će biti hortikulturno uređene. Posadiće se cveće, trava i drveće, a šetališta su osmišljena tako da pruže prostor za mir, razmišljanje i poštovanje prema onima koji tu počivaju.
Važan deo groblja jeste i njegovo simboličko značenje. U istoriji, groblja nisu bila samo mesta sahranjivanja, već i utočišta u teškim vremenima, ratovima, izbeglištvima i epidemijama. Bila su i hrišćanski hramovi u prirodi, mesta molitve, sabranja i vere. Ovaj projekat podseća na tu dimenziju i vraća dostojanstvo prostoru smrti. Za održavanje groblja na Obudevici zadužen je KJP Zlatibor. Zlatiborsko groblje nije samo odgovor na potrebu za novim grobnim mestima. Ono je pažljivo osmišljen, funkcionalan i simboličan prostor, to je ogledalo kolektivnog odnosa prema prošlosti, sadašnjosti i onome što ostaje iza nas.
