Svaka treća odrasla osoba, a svako drugo dete u Srbiji je gojazno, pokazuju istraživanja. Problem gojaznosti je u porastu, a posebno je zabrinjavajući kada je reč o deci. Ipak, kao i većina drugih bolesti, ako se na vreme dijagnostikuje i pravilno leči, može imati dobar ishod. Za ZoomUE govorila je Berna iz Novog Pazara, koja je odličan primer za to.
Berna iz Novog Pazara ima 17 godina, a ovo je treći put da je odlučila da dođe u Čigoticu. Za tu mogućnost je prvo saznala od drugarice iz njenog grada, ali vrlo brzo je shvatila zašto joj je važno da se ponovo vrati u proogram prevencije i lečenja gojaznosti kod dece i adolescenata.
„Kada sam prvi put došla, dobila sam baš lepu liniju. Opet sam se naglo ugojila, pa sam se ovde vratila u martu. Za 21 dan sam smršala sedam kilograma, a kući još pet. nPoonovo sam došla da još smršam. Zadovoljna sam, mnogo se dobro osećam“, kaže Berna Ukić.
Dobro zdravlje počinje od zdravih životnih stilova, zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, a na Čigotica program nedavno je stiglo još 18 mladih, od 12 do 18 godina, kojima je potrebna pomoć u uspostavljanju dobrih navika.
„U 95 odsto slučajeva mladi koji dolaze su gojazni zbog nepravilnog životnog stila. To su hiperkalorijska ishrana, nedovoljno kretanja, previše sedenja i ono što treba posebno da nas brine – sati provedeni uz mobbilne telefone, posebno noću. Imaju kratak, nekvalitetan san. Imaju sve predispozicije za nastanak gojaznosti“, objašnjava prim. dr Snežana Lešević, pedijatar endokrinolog.
Ono što brine, prema rečima doktorke Lešević, je sve veći broj ekstremno gojazne dece, što znači da i ako sada nemaju komplikacije gojaznosti, to se može očekivati u ranoj odrasloj dobi. Da ne mora biti tako, pokazuje Berna, koja ističe da joj promena loših navika predstavlja – zadovoljstvo.
„Hrana je veoma raznovrsna i lepa. Sve salate koje sam probala sam i zavolela. Samo zdrava ishrana, voda. Nema slatkiša i sokova. Samo zdravo i imam rezultate koje stvarno želim“, ističe Berna.
Doručak, ručak, večera i dve užine, a od fizičkih aktivnosti – dve šetnje, bazen, vežbe u sali i sa fizioterapeutom i igre na sportskim terenima – tako izgleda jedan dan u Čigotici. Tu su i predavanja, sa specijalistima iz raznih oblasti, jer najvažniji cilj svakog deteta, ali i lekara je da svi završe program, odnosno, da rezultati budu trajni. Kao i kod svake bolesti, najvažnija je pravovremena dijagnoza.
„Posete pedijatru ne treba koristiti samo za za lečenje akutnih infekcija. Treba pitati: „Da li je moje dete normalno uhranjeno?“ Samo normalno uhranjeno dete je zdravvo dete. Što više odlažemo i ne prepoznajemo, i mi kao lekari – da dete ima višak kilograma, bićemo u većem problemu. Komplikacije su sve češće, u sve ranijem uzrastu. Brojne studije su pokazale da gojazna deca žiive kraće od svojih roditelja i imaju značajno nnarušen kvalitet života“, objašnnjava doktorka Lešević.
Čigotica neumorno radi, uprkos još vidljivim posledicama prošlogodišnjeg požara. Od svega najupečatljivija je lepa atmosfera među decom, koja pojedinačno, ali i zajednički poostavljaju temelj za zdraviji život, što još jednom potvrđuje važnost vršnjačke podrške u tom osetljivom uzrastu.
Zlatiborske vesti/ZoomUe
