Međunarodni dan žena obeležava se 8. marta širom sveta, u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u industriji odeće i tekstila koje su 1857. godine zahtevale bolje uslove rada, ali i poznati ženski marš više od 15.000 žena u Njujorku 51 godinu kasnije, 1908. godine koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista, 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu Nemice Klare Cetkin, tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta.
Prvi put je obeležen 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, kada je više od milion žena i muškaraca prisustvovalo skupovima na kojima je zahtevano da žene glasaju na izborima, da im se omogući da zauzimaju javne položaje, da imaju pravo na rad i stručno obrazovanje.
Demonstracije radnica održavale su se u skoro svim većim evropskim gradovima svake godine do 1915. i širenja Prvog svetskog rata.
Glavni zahtev bio je da evropske zemlje konačno uvedu univerzalno pravo glasa. Ideja praznika je poziv svima da daju svoj doprinos ukidanju diskriminacije žena u teoriji i praksi, ali i apel vlastima da politika koja se vodi bude u skladu sa potrebama žena.
U Srbiji se Dan žena obeležava od 1914. godine, a Ujedinjene nacije su 8. mart zvanično proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.
Iako se Dan žena u Srbiji obeležava u mnogim institucijama počev od vrtića, škola, firmi, istraživanja koja su rađena prethodnih godina pokazuju da su žene i dalje daleko od ravnopravnosti sa muškarcima.
Brojevi pokazuju da žene u kući rade dvostruko više od muškaraca, a upola manje na plaćenim poslovima od muškaraca. Manje zarađuju od muškaraca za isti posao. Neretko posle smrti rodidelja jedini naslednik je sin, dok ćerka ostaje bez nasledstva.
Slika ravnopravnosti muškaraca i žena u svetu je razlolika i zavisi od zemlje do zemlje. U nekim krajevima sveta žene su i dalje potpuno obespravljene, dok su u pojedinim zemljama uspele da dosegnu približno jednak položaj sa muškarcima.
Sve ovo ukazuje da borba koju je simbolično započela Klara Cetkin u mnogim delovima sveta i dalje traje.
Simbolika crvenog karanfila
Crveni karanfil je postao simbol 8. marta zbog svoje povezanosti sa radničkim pokretom, borbom za prava žena i idejama socijalne pravde. Početkom 20. veka Međunarodni dan žena nastao je u okviru socijalističkog i radničkog pokreta u Evropi. Pošto je crvena boja bila simbol radničke borbe, solidarnosti i revolucije, crveni karanfil je postao cvet koji se poklanjao ženama kao znak poštovanja i podrške njihovoj borbi za ravnopravnost.
Crveni karanfil nosi i dodatnu simboliku. Crvena boja predstavlja hrabrost, poštovanje i borbu za pravdu, dok sam cvet simbolizuje pažnju i zahvalnost. Zbog toga se vremenom ustalio običaj da se na Dan žena poklanja upravo ovaj cvet, kao mali znak priznanja za doprinos žena u porodici i društvu.
Zlatiborske vesti/RTS
