Pravoslavni vernici, svake godine 28. avgusta, proslavljaju Veliku Gospojinu, poznatiju kao Uspenje Presvete Bogorodice — jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika posvećenih Bogorodici.
Velika Gospojina obeležava trenutak kada je Presveta Bogorodica, prema predanju, preminula i potom uznesena na Nebo — predavši svoj duh Spasitelju. Tradicija kaže da je njen gubitak bio prožet svetlom i molitvom i da su apostoli bili blagosloveni tim događajem.
Ovaj praznik pripada grupi pet velikih Bogorodičnih praznika (tzv. „crveno slovo“) u crkvenom kalendaru. Ona takođe označava kraj crkvene godine, jer nova počinje 1. septembra po julijanskom kalendaru.
Današnjem prazniku prethodi strog Gospojinski post koji traje dve nedelje, od 14. do 28. avgusta. To je jedan od najzahtevnijih postova u pravoslavlju — hrana je isključivo na vodi, osim vikendom kada je dozvoljeno ulje i vino, a riba je moguća u danima kada praznik pada sredom ili petkom.
Danas se, prema narodnom verovanju, ne rade poslovi oko kuće i ne započinju novi — nastavlja se samo ono što je već započeto.
Velika Gospojina se u narodu često doživljava kao praznik žena, majki, doma i tišine.
Na Veliku Gospojinu često se u jelo stavlja bosiljak, verujući da Bogorodica tako pruža zaštitu domu.
Zlatiborske vesti/Danas
