Dušan Vidaković – o zlatiborskom mentalitetu i impresijama planine

Dušan Vidaković, pisac iz Valjeva, veliki je ljubitelj najlepše planine u Srbiji – Zlatibora. Svoje viđenje o zlatnoj planini opisao je kroz aformizme kojima je dao ime – zlatiborizmi i sjedinio ih u knjizi „Zlatiborska sveska“. O  impresijama Zlatiborom i mentalitetom ljudi, govori za „Zlatiborske vesti“.

Kako se javila ljubav prema Zlatiboru?

Zlatibor znam od detinjstva, ali tek upoznajući i druga mesta, postao sam svestan njegovih odlika i težnje da tu ponovo dolazim. Zlatibor je kao dobra knjiga kojoj se vraćate i novim čitanjima je doživljavate na drugačiji način. Tako sam i ja sa svakim dolaskom na Zlatibor otkrivao različite dimenzije i slojeve tog podneblja koje je znatno više od same planine. I što sam bolje upoznavao Zlatibor, tačnije sam razumeo sebe.

Šta vam se najviše dopada kada je Zlatibor u pitanju?

Dopada mi se skoro sve, ali nije moguće sve rečima iskazati. Pre svega, mi, iz nekih od najzagađenijih gradova planete, preporodimo se, dobijemo blagotvorno čarobnu vrtoglavicu sa prvim udahom zlatiborskog kiseonika. A zatim tu su Zlatiborci koji u selima žive tiho, mirne duše, bez žurbe i konfuzije, po meri čoveka, oslobođeni agresije i sa urođenim antikvarnim manirima ophođenja proteranim iz modernog doba.

Kako biste opisali zlatiborski mentalitet?

Moj utisak je da je samosvojni zlatiborski mentalitet, kroz epohe, oblikovan pod presudnim uticajem prirode. Iako ne uvek milosrdna, priroda je oličenje vitalnosti, nezlobivosti, pravičnosti. Pa, živeći pokolenjima u suštom dosluhu i skladu sa prirodom, Zlatiborci su poprimili svojstva njenog karaktera sa fokusom na stav da je život težak i surov, ali i čudesan, unikatan i da sa takvim životom valja sklopiti pakt o nenapadanju. Jer će onda svi izazovi kojima nas stvarnost izlaže biti prihvaćeni kao nešto što ima smisla, bez gneva, jadikovanja, mrzovolje, štaviše, naprotiv, sa maštovitom dosetkom, kao tajnim začinom.

Kako je nastala „Zlatiborska sveska“?

U Srbiji preovlađuju satirični aforizmi, koje i sam pišem u samoodbrani od teskoba koje nameće dnevna politika. Sit toga, osetio sam organski poriv da promenim rakurs, da tragam za spoznajama nastalim iz divnih senzacija. A Zlatibor se odavno potvrdio kao savršeno „sredstvo“ za takvu i svaku vrstu detoksikacije i regeneracije, naročito imajući u vidu nadaleko čuveni urođeni dar Zlatiboraca za duhovito, sentenciozno izražavanje.

Zanimljivi su nam zlatiborizmi koji čine sadržaj „Zlatiborske sveske“, šta je njihova poruka?

Izađite u susret sebi prepuštajući Zlatiboru i njegovim jedinstvenostima da vas uče i voze. Na taj način otkrićete lepšu,vedriju stranu sveta oko sebe koji vas ponekad i iritira.

Budući planovi?

Planovi su ambiciozni: da što češće i duže boravim na Zlatiboru i da zabeležim još po neki zlatiborizam, makar samo za svoju dušu.