Dve godine kulturnog preporoda na Zlatiboru

Kulturni centar „Zlatibor“ je 1. decembra obeležio drugu godišnjicu rada – više od 200 programa, hiljade posetilaca i novi standardi u kulturnoj ponudi najposećenije planine u Srbiji.

„Za dve godine stvorili smo prepoznatljiv kulturni identitet Zlatibora“

Kako biste opisali proteklu godinu u Kulturnom centru „Zlatibor”?

Protekla godina bila je najdinamičniji period od osnivanja našeg Kulturnog centra. Naš cilj je od početka bio da kultura bude dostupna svima – meštanima, deci, turistima, čak i onima koji kulturne sadržaje na Zlatiboru nisu očekivali, a sada se na njih već navikli. Upravo ta svest da ljudi računaju na nas predstavlja jedan od najvećih uspeha.

Godina iza nas počela je u znaku likovne umetnosti – monumentalnih izložbi, promocija monografija i programa koji su nas vratili korenima srpske kulture i pisane reči. Usledile su predstave, duhovne besede, promocije knjiga, kao i bogata pozorišna sezona koja je privukla publiku svih generacija. Publika se polako oblikovala, proširivala, vraćala, i to je najjasniji dokaz da radimo nešto ispravno.

Utisak je da ste u velikoj meri proširili sadržaj. Da li je to bila strategija od početka godine?

Da, od samog početka smo imali ideju da programski presek bude raznovrstan i da neguje više umetničkih disciplina. Na primer, dramski program se ove godine razvio snažnije nego ikad. Publika je imala priliku da vidi predstave koje dotiču najrazličitije teme – od „Jelene Anžujske”, preko psiholoških drama, porodičnih priča, do predstava za decu koje su bile izuzetno posećene. Veliki odziv na dečjim predstavama za nas je posebno važan. Dečija publika je srce svakog kulturnog centra i ona najbolje oslikava budućnost kulturnog života jedne sredine.

Osim toga, imali smo i programe koji su spajali duhovnost i umetnost, poput programa posvećenih srpskoj srednjovekovnoj baštini, kao i koncerte koji su publiku vodili od kamerne muzike do etno izraza, od standardnih formi do savremenih interpretacija. Posebno je inspirativani su bili  nastupi muzičara na neobičnim lokacijama – pored vodopadu u Gostilju i Semegnjevu, na letnjoj pozornici u Tripkovi ili na vrhu Tornika.

Ove godine kulturni programi su održavani i van samog Zlatibora. Zašto vam je to važno?

Kultura ne sme da bude zatvorena u jedan prostor. Mi smo od početka imali viziju da Kulturni centar „Zlatibor” bude ustanova koja diše sa svojom sredinom i koja ide ka ljudima, a ne samo da čeka da ljudi dođu ka njoj. Zato smo programe iznosili i u sela, škole, na otvorene lokacije, u Čajetinu, Tripkovu, Sirogojno, Semegnjevo, Borovu Glavu, Jablanicu.

To je posebno došlo do izražaja tokom manifestacija kao što su „Miholjski susreti sela” i „Kultura(na)tura“ gde smo istovremeno negovali tradiciju, ojačali kulturni život van centra i podržali stvaraoce koji su često van velikih tokova kulturnih institucija.

Publika je naročito reagovala na velike koncerte i otvorene programe. Šta biste izdvojili kao najupečatljivije?

Zaista je teško nešto izdvojiti, jer je godina bila ispunjena snažnim događajima. Od koncerta Vasila Hadžimanova koji je doneo energiju svetskih scena u jednu malu planinsku pozornicu, do Kabarea na Torniku koji je pokazao da i najudaljenije tačke opštine mogu postati centri kulture. Tu su i „Pisma Desanke Maksimović”, koncerti „Muzikom kroz svet”, otvaranja izložbi koja su okupljala publiku različitih interesovanja, monodrame koje su iznova dokazivale da intimni izraz ima svoju snagu.

Sve to je stvorilo splet programa koji je radio kao jedna simfonija: svaki događaj je nosio jedan ton, a zajedno su činili bogatstvo kulturne ponude.

Kulturni centar ove godine je često bio pominjan i kada je reč o saradnjama. Koliko vam je značajno da se Kulturni centar „Zlatibor” pozicionira van lokalnih okvira?

Saradnje su jedan od stubova našeg rada. Ove godine smo ostvarili nekoliko izuzetno važnih partnerstava – od Nikšićkog pozorišta, pozorišta iz Velebita, preko saradnje sa dečjim ansamblima iz Gračanice, do potpisivanja Protokola sa horom „Korais” iz Soluna. Svaka od tih saradnji ima daleko veći značaj od samog događaja. Ona stvara mostove.

Upravo zato je i naš veliki projekat „Kulturna diplomatija gradova” ove godine zaživeo i dobio prve oblike. Kultura je najbolji vid diplomatije – ona ne deli, ona povezuje, ukida granice i otvara vrata. A mi smo tu da ta vrata širimo što više.

Posebno je zapaženo učešće dece – od predstava do festivala „Deca među narcisima“. Šta to govori o razvoju kulture u opštini?

To govori da smo na pravom putu. Dete koje dođe na predstavu, na radionicu, koje vidi muzičara, glumca, slikara, koje čuje stih – to dete raste uz kulturu. I već sada vidimo da mnogi od njih ne propuštaju nijedan događaj. To nam je najveća potvrda.

Festivali „Deca među narcisima” i Dečji pozorišni festival bili su pravi praznici stvaralaštva – od predstava, do književnih večeri, do programa u kojima su deca darivala svojoj publici. I to je ono najlepše: deca deci daruju.

Godina je bila sadržajna i u domenu vizuelnih umetnosti. Kako publici približavate izložbeni program?

Likovni program je jedan od najjačih segmenata našeg rada. Izložbe koje smo priređivali nisu samo postavke – one su bile susreti. Autori su razgovarali sa publikom, pričali o svom procesu, otkrivali svetove koji stoje iza svakog platna. Izložbe su nam donosile publiku koja je gladna vizuelnog izraza, ali i turiste koji su bili iskreno iznenađeni nivoom programa koji nudimo na planini.

Stiče se utisak da je iza vas godina neprestanog rada. Šta je ono na šta ste najponosniji?

Najponosniji smo na to što smo stvorili kulturni ritam koji publika prepoznaje. Na to što sada, kad uđu u Kulturni centar, ljudi znaju da ih očekuje nešto vredno, nešto što će im ulepšati dan, promeniti perspektivu ili ih jednostavno učiniti radosnim.

Ponosni smo i na tim koji je izneo ogroman broj programa – na ljude koji svakog dana rade da bi kultura bila vidljiva, živa i dostupna.

Šta publika može da očekuje u narednom periodu?

Očekuje nas nastavak svega što smo započeli – rasta, saradnji, novih programa, većeg prisustva u svim delovima opštine i još bogatija ponuda za decu, odrasle, turiste, učenike, ljubitelje umetnosti. Želimo da Kulturni centar „Zlatibor“ i dalje bude mesto susreta, inspiracije i zajedništva.

I, naravno, 1. decembra ćemo obeležiti dve godine rada – dve godine kulture koja raste zajedno sa svojom publikom. To će biti trenutak da se zahvalimo svima koji nas prate, podržavaju i veruju u ono što gradimo.

NAFFIT: FESTIVAL KOJI JE OTVORIO NOVU SCENU

Prvi Nacionalni festival filma i televizije – NAFFIT održan ove godine na Zlatiboru, već u svom premijernom izdanju nametnuo se kao događaj koji će dugoročno oblikovati kulturnu mapu ovog kraja. Kako vidite njegov uticaj na kulturni život Zlatibora i budući razvoj festivala?

Festival je okupio autore, reditelje, studente filmskih akademija i goste iz više zemalja, koji su Zlatibor prepoznali kao izuzetan prostor za stvaranje. Prikazana su premijerna ostvarenja, organizovane radionice i razgovori sa autorima, uz posebno snažno interesovanje mlađe publike.

NAFFIT je Zlatibor pozicionirao kao novo odredište filmskog turizma, a inostrani gosti su naglasili da festival ima potencijal da postane jedan od najznačajnijih filmskih susreta u regionu. Na taj način, ovaj mladi festival već je postao jedan od važnih temelja kulturnog razvoja planine.