U biblioteci „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini sinoć je otvorena izložba ikona Milenke Mike
Pavlović. Izložba nosi naziv „Mojoj majci“, ali je ujedno posvećena svim majkama,
istakla je slikarka prilikom otvaranja izložbe, na kojem je govorio i pesnik Slobodan
Ristović.
„Pisati sveca, onog koji je rod podnebesja, nebesja i podkošuljja, izdanak na grudnom
brvnu, kalem u prstima, to je umilni, drhtavi bol u srcu. To se ne slika. To se proživljava“,
zapisao je pesnik Slobodan Ristović u predgovoru kataloga za izložbu ikona Milenke
Pavlović.
„Ja sam mišljenja da je danas, poodavno u ovom vremenu, teže biti dobar čovek nego
dobar umetnik. Nemam potrebe da joj laskam, ali ona je zaista dobar čovek i na ovim
ikonama koje radi pre svega se oslikava ta njena dobrota. Ona bi mogla napraviti veliku
izložbu, sa mnogo ikona, ali najveći deo njih je poklonjen. Ima ih u Australiji, u Kanadi, u
Francuskoj, u puno zemalja. Mika o tome retko govori, a to je, opet, oslikavanje te njene
lične dobrote, da ne kažem skromnosti“, naglasio je Ristović.
Milenka Pavlović je dugi niz godina slikala prirodu i pejzaže, a ikonopisanjem je počela
da se bavi 2003. godine, uz pomoć svoje kćerke, ikonopisca i konzervatora. O njenoj
posvećenosti i uspehu u ikonopisanju najbolje svedoče brojna priznanja, među kojima je
i međunarodna nagrada „Sava Dečanac“, uručena pre tri godine u Leposaviću. Sinoć
otvorena izložba u Čajetini nosi naziv „Mojoj majci“.
„Izložbu, moram to reći, posvećujem mojoj majci. Ona je verovala u mene iako je,
uslovno rečeno, bila neuka; bila je jedna mudra žena, rano je otišla i nedostaje mi… Ovo
njoj posvećujem… Kad stanem pred ikonu da pišem, jer mi je jedan sveštenik rekao: „Ti
ne slikaš, ti pišeš, jer se ikone čitaju“ ja se prvo pomolim. Ne možete a da se ne molite
pred ikonom i onda je moj osećaj kao kad rađate, kao kad stvarate novi život. I kad je
vidim na kraju, teško se od nje odvajam. To je kao kad vam dete ode u svet. I ponovo,
kad se negde sretnem sa tom ikonom, budem ispunjena“, govori o svom radu Milenka.
U toplom čajetinskom predvečerju posetioci su pred ikonama zastajali duže nego što je
to u galerijama uobičajeno, što dovoljno govori o uspešnosti izložbe i snazi omaža
posvećenog jednoj majci, ali i svim majkama.
