Mnogi misle da je Zlatibor samo moderan grad na planini, a on je mnogo više od toga… Tu su ljudi odvajkada tražili kutak mira u prirodi na skoro hiljadu i po metara nadmorske visine. I baš odavde, sa najvišeg vrha Tornika, vidi se pola Srbije, pa ako vreme posluži, i malo šire…
Za Zlatibor davno rekoše da nije samo planina. Ovo je i vazdušna banja. Posetili su ga naši kraljevi Aleksandar I Obrenović i Petar I Karađorđević. Baš tu u centru od 20. avgusta 1893. postoji Kraljeva česma, prvi zidani objekat u nekadašnjem Kulaševcu.
Bila je ovde nekad močvara, a jezero, danas prepoznatljivo u svetu, uređeno je tek posle Drugog svetskog rata, ali za kupanje.
A kad su kraljevi mogli da naprave česmu, mogao je i Tito da dobije vilu, samo što meštani pričaju da on nikada tu nije ni prenoćio, a kamoli kafu popio. Bio je, kažu, četiri puta, ali u „Palisadu“. Tada mu je, zbore i sada, smetalo kreketanje žaba iz jezera, pa su konobari i kuvari morali da ih hvataju.
Gondolom preko jezera
Iz ovog urbanog dela krenusmo na vrh Tornika, i to zlatnom gondolom. Staklena kabina preleće preko zelenila. Penje se i spušta preko Ribničkog jezera. Uz adrenalin puca pogled na planinske staze zdravlja, vikendice, pašnjake, borove. Najveće uspeće je pri vrhu. Vozimo se do najviše tačke, odakle se pruža vidik na četiri strane sveta. Planinari kažu da, kad je vedro, vide se Durmitor, Jahorina, Tara, vrhovi Čigote i Murtenice i ceo Zlatibor, kome nadenuše ime po zlatnom boru. Ali danas ovde ima svega četiri stabla.
S visokog Tornika spuštamo se i idemo put Sirogojna, a tamo Muzej na otvorenom. Povratak u drugu polovinu 19. ili prvu polovinu 20. veka. U šumi među borovima ušuškana stara prodavnica, učionica, krčma i dva ona prava srpska domaćinstva. U sredini glavna kuća, a na krovu čuvarkuća. Ostao i on u onoj zemljanoj saksiji. Unutra i miris vraća u prošlost. Na sredini sobe su ognjšte za kuvanje, mali sto i tronošci za obedovanje.
Vodopadi, bagi i zip-lajn
U strmom dvorištu s leve strane vajat, kuća gde su seljani noćili. Pored mlekara, ambar, radionice. Kuće sve od drveta, napravljene tako da mogu da se rasklope i prebace na drugo mesto. I tako iz ovog duha prošlog veka trgnu me miris ukusnog prebranca, kupusa i jagnjećih sarmica. Vratismo se u realnost, pa posle ukusnog obeda planinskim putem dođosmo do Gostiljskog vodopada.
Ovde priroda nije žalila lepote. Ispred ušća u reku Katušnicu pada ledena planinska voda sa 22 metra visoke litice na velike stene. I udara jako, a ledene kapljice rashladiše nas dobro. Voda nastavlja da teče dalje, praveći male vodopade i slapove sve do ušća.
Zlatibor dobija nove atrakcije
Arsen Đurić, predsednik Skupštine opštine Čajetina, ističe da je prethodnih godina opština uložila znatna sredstva u svoju teritoriju i da će taj proces nastaviti i ubuduće.
– Radi se na tome da cela teritorija bude turistička i, gde god postoji atraktivan lokalitet, radimo na uređenju novih turističkih atrakcija, rekonstruišemo planinske, pešačke i biciklističke staze, organizujemo manifestacije koje bi privukle turiste i svake godine Zlatibor dobija novi sadržaj.
A nedaleko odavde obiđosmo i rodno selo našeg Ljubivoja Ršumovića, Ljubiš na reci Ljubišnici. Prođosmo pored Ršumske pećine i tako pravo do mesta na kojem počinje pravi adrenalin. Zip-lajnom hrabri se spuštaše nešto više od pola kilometra na 130 metara visine.
A za kraj povratak u urabni deo, ali ne zadugo. Adrenalin nije prestajao. Onu drugu stranu Zlatibora obiđosmo bagijem.
Mara daje gas kroz šumu, srce u petama! Napravismo pun krug oko planine. Ovaj osećaj držao me je sve do Beograda. Pravo sa Zlatibora u gradsku buku. Ali jedna miso osta, lepa je ova naša Srbija!
Moderan grad na planini
Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor, rekao da se stalno suočavaju sa kritikama u vezi sa urbanizacijom Zlatibora i da se bore sa tim.
– Na teritoriji opštine Čajetina svega tri odsto je urbanizovano. Gradnja je koncentrisana na malom prostoru, što donosi određene benefite. Zlatibor je moderan grad na planini, čijim se razvojem pruža kvalitetan život meštanima i turistima. Urbanizacija je donela markete, apoteke, pedijatre i lekare, imamo pozorište, bioskop, kulturne institucije, zbog kojih se kvalitet života podigao na viši nivo.
Zlatiborske vesti/Kurir
