Saopštenje Republičkog geodetskog zavoda ne predstavlja odgovor na suštinska pitanja koja su postavljena javnosti, već pokušaj da se čitava tema preusmeri na političku diskreditaciju opštine Čajetina i njenog rukovodstva. Umesto da objasni postupke koji su u isključivoj nadležnosti katastra, RGZ raspravu svodi na priču o bespravnoj gradnji, urbanističkom haosu i političkoj odgovornosti Milana Stamatovića.
To nije tema.
Ako se već govori o bespravnoj gradnji, onda treba podsetiti na činjenicu da se, prema poslednjim procenama, u Srbiji nalazi 4,8 miliona nelegalnih ili neupisanih objekata!
Taj problem nije nastao u Čajetini, niti se može svesti na Zlatibor. Da li će Republički geodetski zavod za tih nekoliko miliona objekata optužiti Milana Stamatovića, ili će priznati da je reč o višedecenijskom sistemskom problemu države? Očigledno je da se brojke koriste selektivno onda kada je potrebno politički označiti jednu lokalnu samoupravu.
Još je važnije što pitanja koja su postavljena RGZ-u uopšte nisu bila vezana za bespravnu gradnju.
Pitanje je jednostavno: ko je, na osnovu kog zakona i koje pravne isprave, omogućio da se državno zemljište upiše na privatni subjekt ako za takav upis ne postoji valjan pravni osnov? To je pitanje koje se neposredno tiče zakonitosti postupanja katastra i upravo je u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda.
Umesto odgovora na to pitanje, javnost je dobila politički pamflet.
Ako je sve urađeno u skladu sa zakonom, onda RGZ treba da pokaže pravni osnov za takav upis. Ako nije, onda javnost ima pravo da zna ko je za to odgovoran.
Zato su pitanja na koja RGZ treba da odgovori vrlo jednostavna:
* Na osnovu kog zakona i kog pravnog akta je izvršen upis državnog zemljišta na privatni subjekt?
* Ko je doneo takvu odluku i ko snosi odgovornost ako je ona nezakonita?
* Da li je takva praksa moguća i u drugim slučajevima ili važi samo za pojedine?
Ako je moguće bez kupoprodaje, nasleđa, eksproprijacije ili drugog zakonom propisanog osnova postati vlasnik državnog zemljišta, da li to pravo imaju i svi ostali građani Srbije?
To su pitanja koja zaslužuju odgovor.
Razvoj Zlatibora niko ne mora da brani političkim parolama. O njemu govore milioni turista, investicije, novi smeštajni kapaciteti, razvijena infrastruktura i činjenica da je Zlatibor jedna od najtraženijih turističkih destinacija u Srbiji.
Kao i svaki prostor koji se intenzivno razvija, ima svoje izazove i probleme, ali je neozbiljno čitav taj razvoj svesti na kvalifikacije poput „haosa“ i „bespravne gradnje“, dok se istovremeno izbegava odgovor na pitanja koja se odnose na zakonitost postupanja državnih institucija.
Republički geodetski zavod nije politička stranka, niti bi smeo da bude učesnik političkih kampanja. Njegova obaveza je da štiti zakonitost evidencije nepokretnosti, obezbedi pravnu sigurnost i odgovara na pitanja iz svoje nadležnosti.
Dok god izbegava da odgovori na suštinska pitanja, a umesto toga politički kvalifikuje lokalnu samoupravu i njeno rukovodstvo, ostaje utisak da se pažnja javnosti namerno skreće sa teme koja je jedino važna – da li je državna imovina upisivana u skladu sa zakonom ili nije.
