Odlukom čajetinske skupštine osnovano je novo preduzeće za preradu i pakovanje mesa. Ono će na neki način naslediti staru industriju mesa, jednu od prvih u Srbiji koja je imala licencu za izvoz mesa u Evropsku uniju, čije objekte je opština kupila.
Petar Jevremović proveo je 42 godine u čajetinskoj industriji mesa i jedini je radnik koji je bio tu i pre i posle privatizacije. Uskoro odlazi u penziju i ističe žaljenje zbog toga što je njegovo preduzeće u prošlosti došlo u poziciju menjanja nekoliko vlasnika, stečaja i minimalne proizvodnje.
„Knjaževac i mi imali smo jedini izvozne klanice za Evropsku uniju. Bilo je više od 300 zaposlenih, posao je bio na neki način porodični. Moja majka je tu radila, posle nje ja… Ali, nismo imali mnogo sreće sa privatizacijom“, kaže Petar.
Izuzev korišćenja pušnice za sušenje mesa ostatak postojenja, koje obuhvata 14.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i tri hektara zemljišta, neupotrebljen je više godina. Iz opštine ističu da je većina mašina i dalje u funkciji i da je prevashodno neophodno izvršiti rekonstrukciju krova.
„Plan je da se pokrene najpre delimična proizvodnja, pre svega proizvodnja konzervi, na osnovu ugovora sa vojskom. U perspektivi tu bi bio agro-biznis centar koji bi, osim industrije mesa, obuhvatio i sušare za voće i povrće i hladnjače za skladištenje svežeg voća“, kaže predsednik čajetinske skupštine, Arsen Đurić.
Primarni cilj opštine je obezbediti siguran plasman proizvoda i prihvatljivu cenu otkupa za lokalne pljoprivrednike. Meštani Čajetine načelno podržavaju ideju o obnovi industrije mesa, ali imaju nedoumice oko isplativosti poduhvata.
„Pitanje je koliko je tu ulaganja potrebno i da li je to isplativo. A da li bi takav objekat trebao da postoji – svakako da“, kaže jedna meštanka Čajetine.
„Mislim da je to dobra ideja, da se zaposle ljudi, omladina pre svega, ko hoće da radi“, kaže jedan meštanin.
S obzirom na to da su se okolnosti značajno promenile u poslednjih dvadesetak godina pretpostavlja se šta bi mogli biti najveći izazovi.
„Problem jeste količina žive stoke na ovom području, ali nijedna klanica ne postoji u blizini. Tako da bi ova firma pružala i mogućnost uslužnog klanja, uz svoje primarne delatnosti prerade mesa“, dodaje Đurić.
„Mnogo omladine je u drugim delatnostima. Trebaće vreme dok se novi radnici obuče“, smatra Petar.
Jevremović smatra da su stari radnici emotivno vezani za preduzeće u kojem su proveli decenije i ne isključuje mogućnost povratka nekog od bivših zaposlenih koji su i dalje radno sposobni i koji bi obučavali mlade, ukoliko situacija bude ozbiljno postavljena.
VIDEO: Zoom Užice
Zlatiborske vesti/Zoom Užice
