Na samom početku zlatiborskog platoa, na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara, prostire se Palisad, sa izuzetnim pogledom koji u vedrim jutarnjim časovima dopire sve do Ovčara i Kablara. Zahvaljujući pogodnom položaju terena okrenutom ka jugu Palisad je tokom čitavog dana bio osunčan, što je bila velika prednost, naročito na planini.
Na prelomu vekova ovde nije bilo nijedne građevine, tek poneka čobanska koliba. Njegove suvati služile su za ispašu stoke bogatih marvenih trgovaca, a bile su u posedu privatnih lica, piše knjiga “Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju“ autora Snežane i Milisava Đenića.
“Prvi stanovnik ovog vidikovca bio je Mijailo Jevremović, poslanik Zlatiborskog sreza. On od naslednika Jovana Mićića 1900. godine kupuje suvat Palisad i na najlepšem delu diže porodičnu kuću, mali drveni restoran i desetak zgrada od borovih brvana i počinje primati posetioce, većinom iz Beograda.
Pored brojnih političara, državnika, književnika toga 18. doba, u restoranu Mijaila Jevremovića 1905. godine prilikom zvanične posete užičkom kraju bili su posluženi kralj Petar Karađorđević i prestolonaslednik Đorđe. Njihovo oduševljenje što vide “srpske Alpe“, o kojima su tih dana dosta slušali i čitali, bilo je toliko da su obećali da će biti česti gosti na Zlatiboru i pružiti svu pomoć za podizanje sanatorijuma“.
Veliki srpski pesnik Jovan Dučić proveo je nekoliko leta kod Mijaila i Milojke Jevremović, o čemu je sačuvan njegov zapis: “Ko nije bio na Zlatiboru, taj ne zna šta je zdravo mesto. Ko nije jeo na Palisadu kod Milojke Jevremović mlad kajmak s karlice i med, taj nije jeo hranu što bolesnoga diže sa postelje i mrtvog oživljava“.
Mijailo Jevremović rođen je 1857. u Branešcima. Rano počinje da se bavi trgovinom stokom i postaje jedan od najbogatijih ljudi Užičkog okruga. Stiče prijateljstvo poslovnih ljudi s kraja 19. veka, pa i samog kralja Milana Obrenovića. Bio je predsednik čajetinske opštine, a kao strog i principijelan čovek koji je iznad svega cenio rad, bio je poznat po tome što je hapsio seljake koji su u vreme radnih dana sedeli po kafanama. Kao narodni poslanik dobrodošlicu je 1899. na Bukovima poželeo kraljevima Milanu i Aleksandru prilikom njihove posete užičkom kraju. Učestvovao je u svim oslobodilačkim ratovima, preživeo albansku golgotu i dospeo na Solunski front. Mijailo Jevremović je umro 1926. godine i po sopstvenoj želji sahranjen je u dvorištu porodičnog doma, beleži knjiga “Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju“.
Između dva svetska rata Palisad ulazi u period intenzivne gradnje. Za kratko vreme podignuto je pet kafana i restorana sa pratećim depandansima. U ovom blagom i osunčanom predelu podignuto je 35 zidanih i drvenih letnjikovaca, sa vidnim uticajem alpske i tirolske arhitekture, a njihovi vlasnici: bogati advokati, inženjeri, direktori banaka i državne železnice, fabrikanti, službenici raznih ministarstava, generali, pukovnici i trgovci nisu hteli veličinom objekata da naglašavaju svoj materijalni i društveni status, već su se trudili da postignu ekskluzivnost, otmenost i sklad, u čemu su uspevali.
