Slavi se Aranđelovdan, arhangel Mihailo smatra se čuvarem pravoslavne vere

Njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.

Po broju ljudi koji ga u našem narodu slavi kao krsnu slavu, nalazi se na drugom mestu. Molitvenik je pred Bogom za sve svečare i borac za njihov napredak.

Crkva podseća da se, nasuprot tradiciji slavara, i za ovaj praznik prinosi žito. Namenjeno je za pokoj duše predaka koji su se zavetovali Svetom arhangelu Mihajlu.

Običaji i verovanja

Na današnji dan, veruje narod, obavezno se treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada će im se ostvariti najveća želja – oni i njihovi najvoljeniji biće zdravi.

U narodu se veruje da vreme na Aranđelovdan pokazuje kako će biti tokom cele zime i proleća. Postoji i izreka: „Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća“.

U nekim krajevima Srbije, Svetog arhangela Mihaila smatraju i zaštitnikom stočara.

Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao.

Zlatiborske vesti/RTS