Zlatibor 1962: Letovanje među borovima, džuboksima i kačamakom
Užički novinar Milorad Mirosavljević zabeležio je kako je Zlatibor izgledao u julu 1962. godine
Godina je 1962., mesec jul, a Zlatibor tek razvija turizam. U gradovima s pažnjom čitaju svaki novinski tekst o „zlatnoj planini“, da bolje upoznaju mesto gde mogu da letuju. Jedan članak o tome kako je Zlatibor izgledao te 1962. napisao je užički novinar Milorad Mirosavljević, upamćen kao nadaren pisac i dobar čovek. Na taj davni Mirosavljevićev zapis u ovo vreme podseća popularni sajt „Užičanstveno“.
„Klizi ‘Raketa’ modernim asfaltnim putem, glatkim kao staklo i izvijuganim kroz stenje i kanjone kao zmija. Već se osećamo turistima. Uživamo u raskoši prirode. Penjemo se preko prevoja, pored cvetnih livada i pašnjaka na čijem se šarenom ćilimu napasaju stada ovaca i igraju veseli čobančići. I najzad evo nas na Zlatiboru, ali ne baš pravom. Kratak predah u Čajetini koristimo za osveženje, za meze od 20. kačamaka sa zlatiborskim kajmakom, sirom i paradajz salatom.
Krećemo. Opet vijugav i gladak put, pejzaži, i evo nas u srcu Zlatibora. Pred nama je visoravan Palisad i Partizanske vode. Na prvi pogled čini se da na Zlatiboru nema nikakvih promena. Mlada borova šuma koja prekriva visoravan krije njegove čari i lepote. Kroz šumu izviruju lepe kamp kućice, vile, hoteli… Ugostitelji i uprava banjskog lečilišta iskoristili su predsezonu za renoviranje objekata, opremanje restorana, uređenje parkova, šetališta. Postavljene su nove prirodne klupe, od rascepljenog otesanog bora, svetiljke pored staza.
Zlatibor je glavnu sezonu dočekao umiven i preporođen, spreman da primi goste i da im pruži što udobniji odmor. Jezero je idealno, ali ovih dana je hladno i nepogodno za kupanje. Svraćamo u simpatični objekat, mlečni restoran sa divnom brezovom terasom. Prvoklasno ovčije kiselo mleko prija posle duge šetnje.
Hoćemo da se razonodimo uz muziku. Samo 50 metara sa leve strane puta nalazi se restoran. Iz njega skoro u svako doba čuje se muzika sa džuboksa. Unutra je sve veselo kao na zabavi. Neko leči živce uz duge partije karata, neko ih propasti uz buku džuboksa. Kako kome odgovara. Pa i kad padne mrak, ovde mnogi ostaju. Do kasne sate odjekuju melodije sa džuboksa kroz mirno klimatsko lečilište.
Gore u objektu br. 1 trešti muzika. Živa muzika od četiri člana. Crnka od 120 kilograma peva i udara bubnjeve. Plavuša, 50 kilograma, samo peva. Harmonikaš i violinista sviraju, ponekad pevaju, a na smenu udaraju bubnjeve. Repertoar: ‘Elaj mi čičo, elaj jedna banka’, ‘Caj, caj, cajka’, ‘Kuvarica pile peče’…
Svi ovde ističu da je podizanje hotela ‘Palisad’ jedan od najvažnijih problema ovoga letovališta. Njegova izgradnja je predviđena u neposrednoj blizini jezera. On će pored komfornog i udobnog smeštaja imati prostran restoran, kafanu, kuhinju, prostorije za zabavu i razonodu.
U razbacanim borovim šumama niču nova naselja, vile i odmarališta. Svakako je najlepše ono koje gradi Fond za unapređenje turizma opštine Čajetina. Već je podignuto 20 kuća od kamena, cigle, a svaka ima po tri komforne sobe sa rešoom u kuhinji i sanitarnim uređajima. Nešto dalje od ovoga vikend naselja beogradska preduzeća ‘Partizanski put’, ‘Autoput’ i Uprava za puteve podigli su svoja naselja.
Posle blizu dva sata hoda stizalo se do Ribnice. Na jednom brežuljku te 1962. logorovali su užički izviđači, njih 30. Logor je bio lepo uređen, sve je blistalo. Izviđači su vežbali signalizaciju sa zastavicama, vezivanje čvorova, loženje vatre, a na kraju obuke polagali ispite. Najiskusniji i najstariji izviđači nosili su čin brđanina i zvali se Milan Milošević, Čarapić, Kukoljac, Zaharić“, pisao je te godine novinar Milorad Mirosavljević.
Zlatiborske vesti/Turistička organizacija Zlatibor
