ZLATIBOR – MOTOR RAZVOJA CELE ZAPADNE SRBIJE: KAKO JE SA MANJE OD DVA ODSTO IZGRAĐENOG PROSTORA STVORIO MILIONE GOSTIJU

„Beton na Zlatiboru“, kako ga u javnosti često, i sa namerom da se stvori negativna slika, nazivaju, doneo je ovom kraju milione turista, na desetine hiljada sportista iz svih krajeva sveta, ali i posao i sigurniju egzistenciju za veliki broj ljudi iz Čajetine, Užica i čitave Zapadne Srbije, reči su predsednika opštine Čajetina Milana Stamatovića tokom nedavne posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Zlatiboru.

Upravo u ovoj rečenici možda se najbolje ogleda suština zlatiborskog uspeha. Ono što se često svodi na jednu reč – „betonizacija“ – u stvarnosti je mnogo složenija priča o razvoju jedne od najuspešnijih turističkih destinacija u Srbiji, o novim radnim mestima, investicijama, sportskom turizmu, infrastrukturi i sadržajima koji su Zlatibor učinili destinacijom za sve sezone.

A kada se govori o „betonizaciji“, važno je pogledati i razmere. Od ukupne teritorije Zlatibora izgrađeno je manje od dva odsto. Više od 98 odsto prostora i dalje čine planinski predeli, šume, pašnjaci, livade i priroda koja je ostala netaknuta.

I možda je još važnije to što se od tih manje od dva odsto izgrađenog prostora napravilo mnogo više od samih zgrada. Napravljena je jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji, stvoreni su uslovi za dolazak stotina hiljada gostiju, izgrađeni su hoteli, sportski sadržaji, turističke atrakcije i infrastruktura, a hiljade ljudi dobile su priliku da ovde rade i zarađuju.

Dok se u delu javnosti izraz „betonizacija“ koristi kako bi se stvorio utisak da je Zlatibor izgubio svoju vrednost i da je njegov razvoj zapravo uništavanje, rezultati govore nešto sasvim drugo. Zlatibor nije izgrađen u celini – naprotiv, razvoj je koncentrisan na manjem delu prostora, dok ogroman deo planine i dalje ostaje prostor prirode, šuma, pašnjaka i livada.

Brojke su tu najbolji odgovor na različite interpretacije. Zlatibor je tokom 2025. godine ostvario više od 450.000 turističkih dolazaka i više od 1,2 miliona noćenja. To je rezultat razvoja koji nije nastao preko noći, već je građen godinama, kroz sistematična ulaganja u turizam, infrastrukturu i nove sadržaje.

A, veliki deo investicionog ciklusa godinama je nosila upravo opština Čajetina, sopstvenim budžetom i prihodima koje je ostvarivala zahvaljujući razvoju turizma. Od komunalne i putne infrastrukture, vodosnabdevanja i uređenja javnih površina, do sportskih sadržaja i velikih turističkih projekata – značajan broj investicija realizovan je sredstvima lokalne samouprave.

Zlatibor je, praktično, veliki deo svog razvoja sam zaradio i sam finansirao. Prihodi koji su stvarani razvojem turizma vraćani su u nove investicije, čime je stvoren razvojni ciklus: više gostiju znači veću ekonomsku aktivnost, veće prihode, a ti prihodi omogućavaju nova ulaganja u infrastrukturu i sadržaje.

Država je u tom procesu važan partner, posebno kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima od regionalnog i nacionalnog značaja. Ali upravo je sposobnost lokalne samouprave da sopstvenim sredstvima godinama ulaže u razvoj stvorila osnovu da Zlatibor danas bude jedan od najznačajnijih turističkih i investicionih centara Srbije.

Iza rasta turizma stoje i konkretni sadržaji. Zlatibor se sve ozbiljnije pozicionira kao veliki centar sportskog turizma, sa brojnim sportskim terenima i sadržajima za pripreme domaćih i inostranih ekipa. Dolazak sportista znači i dodatne prihode za hotele, restorane, prevoznike, trgovine i čitav niz malih i srednjih privrednika koji žive od turizma.

Gold gondola je u međuvremenu postala jedan od simbola novog Zlatibora, ali i deo šire vizije razvoja planine. Njen značaj nije samo u turističkoj atraktivnosti, već i u tome što je otvorila prostor za razvoj novih zona i sadržaja van samog centra.

Sledeći korak je još ambiciozniji – povezivanje Zlatibora sa Pribojem, odnosno projekat gondole koja bi povezala Tornik i Pribojsku Banju. Takva veza ne bi bila samo nova turistička atrakcija, već bi otvorila novu razvojnu osovinu između Zlatibora, Priboja i čitavog jugozapada Srbije.

Još važniji za svakodnevni život i budući razvoj jesu infrastrukturni projekti. Obilaznica oko Zlatibora treba da izmesti tranzitni saobraćaj iz najopterećenijeg dela turističkog centra, rastereti postojeće saobraćajnice i omogući brže i bezbednije kretanje kroz ovaj deo Srbije. Njen značaj zato nije samo turistički – ona je preduslov za dalji privredni razvoj.

Istovremeno, sve više se govori o boljem povezivanju Zlatibora sa budućim auto-putem i pravcem ka Mačkatu, kao i o novim železničkim i putnim vezama koje bi ovaj deo Srbije još snažnije povezale sa ostatkom zemlje. Sve su to projekti koji Zlatibor postepeno izmeštaju iz lokalnih okvira i pretvaraju ga u jedno od najvažnijih saobraćajnih i privrednih čvorišta Zapadne Srbije.

Upravo je to bio i jedan od ključnih akcenata tokom nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je najavio dalja ulaganja u obilaznicu oko Zlatibora, ali i druge strateške infrastrukturne projekte koji treba da podrže dalji razvoj ovog dela zemlje.

Zato se o Zlatiboru danas ne može govoriti samo kroz broj izgrađenih objekata. Mora se govoriti o više od milion noćenja, o stotinama hiljada dolazaka turista, o sportistima iz Srbije i sveta, o hiljadama ljudi koji direktno ili indirektno žive od turizma, o prihodima koji se vraćaju u nove investicije i o infrastrukturi koja se neprestano gradi i unapređuje.

A iznad svega, mora se imati u vidu jedna činjenica – više od 98 odsto prostora Zlatibora nije izgrađeno. Od manje od dva odsto prostora koji jeste izgrađen napravljeno je mnogo: turistički centar koji posećuju stotine hiljada ljudi, sportska destinacija, jedan od najznačajnijih investicionih centara u ovom delu Srbije i privreda od koje živi veliki broj ljudi.

Zlatibor je zato odavno prerastao lokalne okvire. Njegov razvoj danas ima značaj za Čajetinu, Užice, Priboj, čitavu Zapadnu Srbiju, ali i za Srbiju u celini. Upravo zato država sve više prepoznaje Zlatibor kao jedan od motora razvoja ovog dela zemlje, dok lokalna samouprava nastavlja da sopstvenim sredstvima ulaže u projekte koji taj razvoj omogućavaju.

Ako se, dakle, neko i dalje pita šta je donela ta često pominjana „betonizacija“, odgovor nije u političkim ocenama, već u rezultatima: više gostiju, više noćenja, više investicija, više radnih mesta, više sportskih ekipa, bolja infrastruktura i veći potencijal za dalji razvoj.

I tu se priča o Zlatiboru ne završava. Naprotiv – od manje od dva odsto izgrađenog prostora napravljeno je mnogo, a na preostalih više od 98 odsto prirode ostaje prostor da Zlatibor sačuva ono zbog čega je i postao prepoznatljiv – svoju planinu, pejzaže i prirodu.