Velisav Ninčić – Čuvar tradicije i duhovnog nasleđa Zlatibora
Od Milanovog čukununuka do Velisava - Posvećenost crkvi i očuvanje tradicije na Zlatiboru
Kada je još pre 135 godina podizana crkva u Čajetini, jedan od uglednih domaćina tog vremena, Milan Ninčić iz Branežaca, zajedno sa drugim viđenijim domaćinima zlatiborskog kraja, učestvovao je u izgradnji Hrama. Vek kasnije, Milanov čukununuk, Velisav Ninčić, nastavio je porodičnu tradiciju, tako što je kroz brojne inicijative i organizacije verskih događaja zajedno sa Crkvenom opštinom značajno doprineo crkvi, tradiciji i duhovnom nasleđu.
Njegovu vernost i posvećenost crkvi pokazao je i činom donacije ikonostasa u vrednosti od 9.000 evra, zbog čega je, izmeđuostalog, nedavno dobio Povelju sinoda Srpske pravoslavne crkve, koje mu je u februaru ove godine, u Hramu Svetog Arhangela Gavrila, u Čajetini, lično dodelio arhiepiskop i mitropolit žički, gospodin Justin. „Meni se, hvala Bogu, ukazala prilika da sam mogao to da prihvatim, i veoma sam zadovoljan što samo na ovaj način dao svoj doprinos Hramu, crkvi i našem kraju”, kaže Ninčić.
Velisav Ninčić je već 35 godina član Crkvenog odbora, a poslednjih 15 njegov predsednik. Prvi je još devedesetih godina oživeo običaj nošenja badnjaka oko crkve, učestvovao u organizaciji Badnjih večeri i veoma je zaslužan za to što se održala tradicija Vidovdanskog okupljanja Zlatiboraca kod spomen- -česme na Oku, u pomen poginulim ratnicima u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. godine.
„Ova tradicija nikada nije prekidana, meštani Branežaca i Semegnjeva su oduvek održavali pomen svojim izginulim precima, pa su po starim običajima žene donosile pite, muškarci rakiju i skromno kod spomenika držali pomen. Ja sam samo pomogao da se poslednjih godina ovaj događaj proširi i obezbedio sam prostor da može da se okupi još više ljudi”, skromno ističe Ninčić.
Velisav Ninčić, sledeći primer svog čukundede Milana, ne samo što je doprineo očuvanju duhovnog nasleđa Zlatibora, već ga je i obogatio svojim trudom i požrtvovanošću. Njegova dela govore o tome da pravi doprinos nije samo u materijalnim darovima, već i u upornom radu, posvećenosti i želji da se ono što je sveto prenese budućim generacijama.
