Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznat kao Sveta Petka. Svetiteljka uživa veliko poštovanje, ne samo u našem narodu, već i kod drugih pravoslavnih naroda, pa i pripadnika drugih vera. Posvećeni su joj brojni srpski hramovi, a slavi se i kao krsna slava.
Sveta Petka se smatra ženskim praznikom, pa joj se mole žene svih vera i nacija. Posebno je poštovana kao zaštitnica žena, majki i porodilja. Slavi se i kao krsna slava.
I danas, veliki broj ljudi obraća joj se molitvom za pomoć i spas u bolesti i nevoljama. Mnogo je onih koji tvrde da im se svetica javila u snu i govorila im šta da rade.
U blizini hrama posvećenog Svetoj Petki obično se nalaze izvori, za koje se veruje da imaju lekovita svojstva.
Narodna verovanja i običaji
Narodna verovanja kažu da na dan Svete Petke ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovo ne treba da rade žene.
Osobe koji imaju neki zdravstveni problem, treba da odu u crkvu i umiju se na izvoru ili česmi koji se nalazi u blizini hrama Svete Petke.
Na Svetu Petku mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.
Zlatiborske vesti/RTS
