Spoj tradicije, inovacija i odgovornog preduzetništva

U srcu Zlatibora, već decenijama uspešno posluje „Sirogojno Company“ – jedinstvena firma koja spaja ručni rad, modni identitet i prehrambenu industriju. Na njenom čelu je Rade Ljubojević, čovek koji godinama predvodi kompaniju i koji je uspeo da održi autentičnost srpskog sela, istovremeno uvodeći inovacije i standarde svetskog tržišta.

U razgovoru sa njim, otkrivamo kako izgleda očuvanje prošlosti uz istovremeno građenje budućnosti.

Kako uspevate da očuvate autentičnost ručnog rada na savremenom tržištu?

Autentičnost Sirogojna opstaje zahvaljujući doslednom pristupu – nismo dozvolili da se tradicija ugasi. Verujem da bi, da je neko drugi preuzeo firmu, to možda nestalo. Mi smo jedna od retkih firmi koja je od svoje prošlosti napravila muzej, ali i dalje živi tu tradiciju, prilagođenu savremenim modnim trendovima. Nažalost, domaće tržište ne prepoznaje dovoljno vrednost ručnog rada, a zakoni nisu štitili originalnost, pa se pojavilo mnogo kopija koje banalizuju naš proizvod. Ipak, uspešno izvozimo i imamo stabilno inostrano tržište.

Koliko žena učestvuje u izradi džempera i kako funkcioniše rad?

Oko 100 žena danas izrađuje džempere od kuće – model koji postoji još od 60-ih godina. One preuzimaju materijal, skice i uputstva, rade kod kuće, uz svoje svakodnevne obaveze, a zatim vraćaju gotov proizvod na kontrolu kvaliteta. Taj sistem traje već više od 60 godina i odoleva vremenu.

Šta je zapravo “hladnjača za džempere”?

Naziv je duhovita asocijacija na naše proširenje u prehrambeni sektor. Krenuli smo sa malinom kako bismo uključili i druge članove porodica u rad i pomogli opstanak sela.

Danas imamo najmodernije kapacitete za zamrzavanje i preradu voća, radimo po svim svetskim standardima i izvozimo na globalno tržište.

Ko su vaši glavni kupci i koje voće nudite?

Naši kupci su svetski supermarketi. Osim domaćeg voća (malina, kupina, šljiva,borovnica), uvozimo i egzotične vrste poput papaje, manga, kivija i crne ribizle. Paleta je široka i stalno se širi, a izvoz beleži rast iz godine u godinu.

Koliko doprinosite očuvanju radnih mesta u Zlatiborskom okrugu?

Zapošljavamo oko 250 ljudi, a sarađujemo sa više od 3.500 kooperanata. Imamo stalno otvorene konkurse za agronome, tehnologe, ekonomiste i IT stručnjake. Radimo na robotizaciji proizvodnje i obuci kadrova. Cilj nam je da stvorimo moderno i efikasno radno okruženje. Nažalost, ponuda radne snage je manja od zahteva tržišta.

Koji su bili najveći izazovi u vašoj karijeri?

Najveći izazov je nositi odgovornost za veliki broj zaposlenih. Biti preduzetnik znači svakodnevno rešavati realne probleme ljudi. Pored toga, politički uticaji na privredu, kao i netransparentno regulisano tržište (npr. sukobi proizvođača i prerađivača maline), otežavaju rad. Već 22 godine upozoravam na potrebu uključivanja nauke u

rešavanje problema u poljoprivredi.

Postoji li sinergija između tekstilne i poljoprivredne industrije?

Mi živimo selo. Kroz naše poslovanje pokušavamo da osnažimo zajednicu – gradimo kulturne sadržaje poput pozorišta u Sirogojnu, jer mladi bez sadržaja neće ostati u selu. Potrebna je sveobuhvatna strategija za razvoj sela, u kojoj privreda mora igrati ključnu ulogu.

Poruka mladim preduzetnicima?

Ako ulazite u preduzetništvo – ne radite to površno. Dobro istražite sve aspekte posla. Kada se odlučite, radite najbolje što možete. Ne improvizujte – ozbiljan pristup donosi rezultate.

Šta vam je najvažnije u poslu – tradicija, inovacija ili zajednica?

Ne mogu to da razdvojim. Sve mi je podjednako važno. Tradicija me oblikovala, inovacije me motivišu, a zajednica mi daje smisao. Veliki smo donatori lokalnoj sredini i verujemo u odgovorno poslovanje.

Koji su vaši planovi?

Planiramo kompletnu robotizaciju proizvodnje, razvoj tehnologije sušenja voća i nove investicije u Sirogojnu. Želimo da Sirogojno bude ne samo poslovni, već i kulturni centar – svojevrsni muzej živog nasleđa.