Deda Srećko Kovačević iz zlatiborskog sela Dobroselica preminuo je u 99. godini života, a važio je za najstarijeg čoveka u selu i u okolini.
Za sobom je, kažu njegovi potomci, ostavio vek ispunjen jednostavnošću, radom i verom.
Deda Srećko je ceo svoj život proveo u rodnom selu. Rođen je u vreme kada su se ljudi oslanjali na zemlju i rad, svedočio je brojnim istorijskim dešavanjima, ali je uvek ostajao veran svom kraju. Bio je poslednji gorštak stare škole, tih, staložen, ali i neumoran kada je trebalo pomoći selu ili crkvi, pričaju nam meštani Dobroselice.
DUGOGODIŠNJI ZVONAR DOBROSELIČKE CRKVE
Ovaj zlatiborski gorštak dugo godina je bio zvonar dobroseličke crkve posvećene Svetom Iliji, pa je zvonik ove svetinje godinama bio pod njegovom brigom. Do svoje 97. godine je dolazio crkvi, posle ga je već počela da izdaje snaga.
Sahranjen je na seoskom groblju u Dobroselici, okružen najbližima i mnogobrojnim prijateljima i komšijama, koji su došli da mu odaju poslednju počast.
Meštani kažu da je deda Srećko bio „živa knjiga“, znao je svaku porodičnu lozu, običaje, seoske i šeretske priče, predanja ovog kraja…
Uspomene na ovog starinu, kažu, živeće u pričama mnogih, ali i crkvenom zvonu, koje će, sada pod rukom nekog mlađeg, i dalje odzvanjati Dobroselicom.
Autor: Borivoje Ilić
