Tajna jagnjećeg pečenja u Mačkatu, pastrmke u Ljubišu i svadbarskog kupusa u Sirogojnu
I oni koji ne vole da jedu, na Zlatiboru postaju gurmani – da li zbog vazduha koji opije, šetnje koja izmori, ukusnih lokalnih namirnica, tek nigde hrana nije tako ukusna kao na ovoj planinskoj lepotici. Znaju to svi gosti Zlatibora kojima jedini “problem” predstavlja šta izabrati – lepinju s kajmakom ili pitu sa domaćim korama, pastrmku ili jagnjeće pečenje, sarmice od zelja ili svadbarski kupus. U novom videu koji predstavlja Turistička organizacija Zlatibor saznaćemo koja jela najviše vole gosti najposećenije srpske planine, ali i u čemu je tajna zlatiborskih specijaliteta.
Naši ljudi vole kafanu i dobru hranu
Osim modernih restorana koji svojom ponudom mogu parirati objektima u svetu, Zlatibor ima i kafane koje rade decenijama. U njima su se stvarale uspomene, ispredale anegdote, a sve uz miris i ukus jela krčkanih satima. Kroz jednu takvu kafanu, „Moj zavičaj“ u Sirogojnu, tokom više od 40 godina postojanja prošlo je mnogo pisaca, političara, glumaca, otkriva nam vlasnica Kata Milić koja sa suprugom Dobrivojem priprema jela kakva su se nekad nalazila na srpskoj trpezi. Najdraže joj je, ipak, kad vidi stare goste kako sada dolaze sa svojom decom.
-Traže da im spremimo ista jela u kojima su uživali pre 20 godina kad su bili sa svojim roditeljima. Ovde su stvarali uspomene. Ljudi se na Zlatibor vraćaju i zbog hrane. Vole da osete hranu kakva se nekad jela, domaću atmosferu, tradicionalni ambijent – priča Kata Milić.
Lepinja sa kajmakom i jajima, proja i kačamak omiljeni su izbor gostiju Zlatibora za doručak. A pasulj, teletina i svadbarski kupus koji se krčka satima – traže se u svakoj sezoni, pa i leti. Neki recepti su nastali tako što su ih gosti donosili iz raznih krajeva Srbije i regiona, pa su u kafani usavršavani.
– Pitu sa šljivama pravimo po malo izmenjenom receptu naših gostiju iz Makedonije. Jednom smo ga čak štampali, pa delili kad gosti traže, da ne bismo u gužvi gubili vreme da diktiramo svakom pojedinačno – priseća se naša sagovornica i otkriva još jedan tajni sastojak dobre trpeze – ljubav: – Ne može da radi u kafani onaj koji to ne voli. Oseti se to. A naši ljudi vole kafanu i dobru hranu.
Sto za Ljubivoja Ršumovića
Ima Zlatibor šta da ponudi i onima koji ne vole meso. Selo Ljubiš, na 25 km od centra Zlatibora, čuveno je po pastrmki koja se uzgaja u lokalnim ribnjacima. Mile Pećinar iz kafane „Pećinar“ u Ljubišu otkriva nam da pastrmka zahteva najviši kvalitet vode i zbog toga reka Ljubišnjica predstavlja idealni dom za razvitak ove ribe.
– Jedan od glavnih aduta pastrmke iz Ljubiša je njena svežina i kratak put koji pređe iz ribnjaka do tanjira. Reka Veliki Rzav čijem slivu pripada naša Ljubišnjica važi za jednu od najčistijih u zemlji, tako da i to ima uticaja – otkriva Pećinar.
U kafani u kojoj se već šest generacija bavi ugostiteljstvom, svoj sto ima Ljubivoje Ršumović da ga čeka kad god svrati u zavičaj. Zidove krase stare slike, pa i uverenje izdato 1924. godine “na lično kafansko pravo na ime Miloš M.Pećinar da može u celoj Kraljevini SHS upražnjavati kafansku radnju”. To je nešto kao Agencija za privredne registre danas, kroz šalu nam objašnjava potomak starog ugostitelja.
– Čuvamo od zaborava stara jela što gosti umeju da cene. Oni danas traže autentičnu kuhinju, spor način pripreme, što je uz visok kvalitet lokalnih namirnica, dobitna kombinacija za ukusna jela – kaže Pećinar.
Zlatiborci su dobri domaćini
A ljubitelji pečenja ne propuštaju posetu selu Mačkat koje je nadaleko čuveno po vrućoj jagnjetini. U čemu je tajna pečenja iz Mačkata, pa gosti namenski dolaze u ovo selo na 16 km od centra Zlatibora, otkriva nam vlasnik restorana „Pastir“ Aleksandar Spasojević.
– Meso mora da bude sveže, jagnje veličine 25-30 kg i treba da se peče 2-3 sata. Teško je takvu proceduru ispoštovati u gradu, zato nam gosti koji dolaze iz svih krajeva Srbije,regiona i sveta, kažu da nigde nisu jeli ovakvo pečenje – otkriva Spasojević tajnu zlatiborske jagnjetine.
Ali ne privlači goste samo ukusna hrana, već i pristup. Zlatiborci su poznati kao dobri domaćini koji će učiniti sve da se gost oseti prijatno i da provede lep odmor na najpoznatijoj srpskoj planini.
– U zlatiborskim kafanama gosti zaborave na stres. Boravak ovde uz ukusna jela i tradicionalni ambijent im približava duh starih vremena i podseća da valja nekad usporiti i uživati u životu bez žurbe. A to nam je svima potrebno danas jer prebrzo živimo. I zato dođite na Zlatibor, na odmor bez stresa – poručuje Spasojević.
Tekst je deo projekta “Zlatna planina turistički biser Zapadne Srbije”, koji je sufinansiran od Opštine Čajetina, na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji te opštine za 2021. godinu.
