Predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović: „Na dobrom smo putu da postanemo prva ekološka opština u Srbiji“

Beograd, 3. april 2025. godine – Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović govorio je u intervjuu za televiziju Newsmax Balkans o novim razvojnim planovima i proširenju turističke ponude na najpoznatijoj srpskoj planini.

Upitan za nedavno potpisan ugovor sa Ministarstvom privrede o izgradnji reciklažnog dvorišta vredan tri miliona evra, Milan Stamatović je naveo da je reč o projektu koji će opštinu Čajetina približiti cilju da postane prva ekološka opština u Srbiji.

-Trudimo se da zaštitimo životnu sredinu i naša ideja je da u narednoj godini proglasimo opštinu Čajetina kao ekološku opštinu. Zadesilo nas je, kao i ostalih devet opština u Zlatiborskom okrugu, da regionalna deponija koja se nalazi u Užicu bude zatvorena za upotrebu. Shvatili smo da ćemo u nekoj budućnosti imati problem i kandidovali smo ovaj projekat Ministarstvu privrede koje je u njemu prepoznalo nacionalni i strateški primer dobre prakse za rešavanje nagomilanih problema u Srbiji i sa deponijama i sa smećem. Mi smatramo da je smeće biznis kao što je svuda u svetu a kod nas u Srbiji je problem. Sarađujemo sa švedskom vladom u izgradnji reciklažnog dvorišta, tačnije prostora koji služi za odlaganje i recikliranje otpada. Imamo i postrojenje za preradu otpadnih voda na Zlatiboru, tako da primenjujemo svetska iskustva u očuvanju životne sredine. Zaista, zašto Zlatibor ne bi bio srpski Davos – rekao je Stamatović.

On se osvrnuo na tvrdnje o preteranoj urbanizaciji tog turističkog centra i naveo da je svega 1,4 odsto površine Zlatibora urbanizovano, a gotovo 99 odsto je pod šumama i pašnjacima.

– Ko dolazi često na Zlatibor može da vidi da je to samo jedna tačkica, tih 1,4 odsto teritorije Zlatibora od ukupno 647 kvadratnih kilometara pod građevinskim objektima, a tu spada i infrastruktura. Čak je više Zlatibora pod vodenim površinama, a naš kraj je veoma bogat vodom, nego što je pod građevinskim objektima. Tako da ima puno prostora za širenje Zlatibora. Možda se nekome ne sviđa onaj urbani deo centra Zlatibora, ali mi smo se opredelili za koncept koji smo uradili u saradnji sa norveškim institutom koji je sačinio našu strategiju razvoja, a reč je o konceptu masovnog turizam na mikrolokaciji. Tako da onaj ko želi da ospori sam razvoj Zlatibora može da priča o betonu, o devastiranju, o narušenoj eko sredini i prirodi. Ali zvanični podaci o rekordnim rezultatima posećenosti turista, pokazuje da nisu u pravu – rekao je predsednik opštine Čajetina.

Na temu najave izgradnje Zlatnog grada, Stamatović je rekao da je projekat izgradnje ekskluzivnog naselja u blizini Tornika trenutno u fazi rešavanja imovinskih pitanja, što nije sasvim lako i podrazumeva dosta birokratskih poslova:

– Trudimo se sada da rešimo imovinske odnose i uradimo planove za Zlatni grad. Radimo trenutno koncept čitavog poteza oko Ribničkog jezera i u narednom periodu izaćićemo sa tim planom pred vodeće investitore sa ponudom. Zlatni grad podrazumeva izgradnju dva golf terena na preko hiljadu hektara površine kao i rezidencijalne vile i hotele. Izgradnja profesionalnih golf terena sa 19 rupa i novi sadržaji, kao i izgradnja aerodorma koja je u toku, privući će nove turiste i unaprediti sam razvoj Zlatibora.

On je opovrgao tvrdnje da je Zlatibor preskup jer osim nove klijentele budućeg Zlatnog grada među kojima su platežniji turisti, sportske ekipe i golferi „apartman se na Zlatiboru može naći i za 20 evra, što je daleko povoljnije nego u drugim evropskim zimskim i turističkim centrima“.

Upitan za saradnju i odnos prema Vladi Republike Srbije, Stamatović je podsetio da je „bio žestok kritičar u nekom prethodnom periodu zbog centralizovanog odnosa ka Beogradu, budući da je osnovni princip Zdrave Srbije decentralizacija“ , ali je dodao da „ceni i poštuje“ podršku Vlade i predsednika Vučića za igradnju Gold gondole i druge projekte na lokalnom nivou.

-Ove velike spoljne poslove, globalnu politiku, gledamo i pratimo sa strane i ne mešamo u to. Ono što mi cenimo za sada je to što nije priznato Kosovo, nije se odreklo Republike Srpske, nisu uvedene sankcije Rusiji – to je našoj političkoj partiji najvažnije. A ovaj drugi deo gde ima mesta za kritiku, to može neko drugi da potencira. Mi se trudimo da dobrim savetima, praksama i iskustvima probamo da promenimo zakone – podvukao je Stamatović i kao primer naveo faktičku eksproprijaciju.

Povodom sutrašnjeg početka Školarijade čiji je Zlatibor jedan od domaćina, predsednik opštine Čajetina je izrazio očekivanje da aktuelni protesti neće omesti održavanje najvećeg svetskog đačkog takmičenja.

-Uspeli smo da obezbedimo da za najveći skup ove vrste na Zlatiboru od 4. aprila budemo dobri domaćini. I ovu priliku koristim da zamolim studente da ne blokiraju puteve za Zlatibor jer ovi ljudi koji to rade nisu studenti, mnogi od njih navodno daju podršku studentima da blokiraju put ka mestu gde će doći i takmičiti se deca do 15 godina iz 55 zemalja. To je loša poruka kada neko osam sati blokira magistralni put ka Zlatiboru, to nije podrška studentima, to je više nanošenje štete državi Srbiji i studentima koji se bore da svoja prava i sigurno se trude, kao i mi sto se trudimo, da promene neke loša zakonska rešenja – zaključio je predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović.