Saša Vlaisavljević: „Aerodrom je sledeći logičan korak u razvoju Zlatibora kao međunarodne destinacije“

Zlatibor je u prošloj godini ostvario 1.291.224 noćenja, uz rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, i 456.102 dolaska turista, što predstavlja povećanje od 8 procenata.

Time se ova destinacija jasno pozicionirala kao vodeći planinski turistički centar u Srbiji, odmah iza Beograda. Posebno je značajan kontinuirani rast stranih gostiju, koji sada čine gotovo 40 odsto ukupnog prometa, uz rast noćenja stranaca veći od 24 posto u poslednjim godinama. Takva struktura ukazuje na prelazak Zlatibora iz dominantno domaće destinacije ka međunarodno prepoznatljivom turističkom tržištu.

Uprkos tom rastu, osnovno ograničenje daljeg razvoja ostaje dostupnost. Putna infrastruktura, iako značajno unapređena, i dalje podrazumeva relativno dugo vreme putovanja iz glavnih urbanih centara, što predstavlja ključnu barijeru za dolazak premium turista, poslovnih gostiju i organizatora konferencija.

Upravo u tom kontekstu, vazdušna dostupnost postaje presudan faktor daljeg rasta.

Aerodrom Ponikve, koji se često pominje kao potencijalno rešenje, u ovom trenutku ne predstavlja realnu opciju. Njegova funkcionalnost je ograničena pre svega bezbednosnim izazovima, uključujući nedovršene procese razminiranja, ali i infrastrukturnim nedostacima koji onemogućavaju dostizanje međunarodnih standarda za civilni saobraćaj.

Zbog toga se strateški fokus pomera ka izgradnji potpuno nove, greenfield lokacije na Zlatiboru, u zoni Obudojevica – Kobilja Glava.

Planirani razvoj aerodroma zasniva se na faznom pristupu koji značajno smanjuje investicioni rizik. Prva faza podrazumeva pistu dužine između 700 i 900 metara, namenjenu generalnoj i poslovnoj avijaciji. U narednim fazama predviđeno je proširenje na oko 1.200 metara za regionalne operacije, a zatim i na približno 2.500 metara, čime bi se omogućili puni komercijalni letovi.

Naučna literatura koju sam i analizama koristio jasno potvrđuje opravdanost ovakvog pristupa. Istraživanje koje su sproveli Pot & Koster (2022), objavljeno u Journal of Transport Geography , pokazuje da je uticaj vazdušne dostupnosti na ekonomski rast posebno izražen u perifernim i turistički orijentisanim regionima. Za razliku od velikih urbanih centara, gde aerodromi predstavljaju samo deo šire infrastrukture, u planinskim i slabije naseljenim područjima oni često imaju ulogu ključne veze sa međunarodnim tržištima.

Dodatno, analiza ACI Europe i SEO Amsterdam Economics iz 2024. godine pokazuje da povećanje direktne avio-konektivnosti od 10% dovodi do rasta BDP-a po glavi stanovnika od oko 0,5% i zaposlenosti od 1,6% na regionalnom nivou. Ovi efekti su još izraženiji u manje razvijenim i turistički zavisnim oblastima, kakav je upravo Zlatibor. Sličan stav zauzima i European Parliament, koji regionalne aerodrome prepoznaje kao ključne pokretače socio-ekonomskog razvoja u udaljenim zonama.

Specifičnost Zlatibora ogleda se u tome što turizam funkcioniše kao zamena za veliku stalnu populaciju. Sa preko 1,29 miliona noćenja godišnje, sezonska koncentracija gostiju stvara potražnju koja je uporediva sa srednje velikim gradovima. U tom kontekstu, čak i relativno mali aerodrom može imati značajan ekonomski efekat.

Procene pokazuju da bi već u prvoj fazi aerodrom mogao da generiše između 50.000 i 100.000 putnika godišnje, kroz kombinaciju čarter letova i generalne avijacije. Takav obim saobraćaja dovoljan je da pokrene šire ekonomske procese, uključujući rast zaposlenosti, razvoj pratećih usluga i povećanje turističke potrošnje. Ukupni efekti mogu dostići i do 5.000 direktnih i indirektnih radnih mesta, uz značajno produženje turističke sezone i povećanje udela stranih gostiju.

Finansijski model projekta dodatno potvrđuje njegovu održivost. Predviđena realizacija kroz koncesioni ili PPP model, u trajanju od 25 do 50 godina, podrazumeva da celokupnu investiciju finansira privatni partner, dok lokalna samouprava zadržava vlasništvo nad zemljištem i ostvaruje prihode kroz koncesione naknade i poreze. Ovakav model, koji preporučuju World Bank i ACI World, eliminiše fiskalni rizik za javni sektor i prebacuje ključne komercijalne rizike na investitora.

Kada se svi ovi elementi sagledaju zajedno, jasno je da izgradnja aerodroma na Zlatiboru nije samo infrastrukturni projekat, već strateški razvojni instrument. Njegova opravdanost proizilazi iz kombinacije snažnog turističkog rasta, ograničene dostupnosti i dokazanih ekonomskih efekata vazdušne konektivnosti u sličnim regionima.

U tom smislu, aerodrom predstavlja logičan sledeći korak u razvoju Zlatibora kao međunarodne destinacije. Njegov uticaj na zaposlenost, regionalni BDP i globalnu vidljivost može biti značajno veći od proseka za male evropske aerodrome, upravo zbog specifične strukture lokalne ekonomije.

Zaključno, projekat je u potpunosti usklađen sa evropskim politikama regionalnog razvoja i principima održivog finansiranja infrastrukture. Moja preporuka je da se bez odlaganja pristupi realizaciji prve faze, uz paralelnu izradu detaljne studije uticaja na životnu sredinu i ažuriranih saobraćajnih prognoza.

*Ovaj tekst predstavlja autorsku sintezu zasnovanu na relevantnim empirijskim podacima i savremenoj međunarodnoj naučnoj literaturi, sa ciljem da na jasan i stručan način objasni stratešku opravdanost projekta aerodroma Zlatibor.

M.Sc. Saša Vlaisavljević, mast. inž. saobr.

Ekspert za vazdušni saobraćaj

Dugogodišnji generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla Beograd,bivši generalni direktor Jat Airways