Svedoci smo da stari zanati polako izumiru i da je sve manje interesovanje mladih da se njima bave. Međutim, Muzej na otvorenom Staro selo u Sirogojnu, pored toga što na sebi svojstven način čuva tradiciju, čuva i stare zanate. Već 13 godina organizuju Vašar starih zanata.
Pletilje su još davnih godina pronele slavu zlatiborskog sela Sirogojno. Ima ih i danas, ali ne u onom broju kao nekada. Milijana plete već 55 godina.
“Kad sam se udala za Dragana, nisam znala ništa, sem čarapa da pletem. Dobrila nas naučila i danas sve to radimo. Hiljadu žena je bilo kad je Dobrila bila, sad je samo nekoliko.”, kaže pletilja Milijana Matović.
Skoro svaka čutura u bajinobaštanskom kraju napravavljena je u porodici Radovanović. Svi ih imaju i to je znak da ovaj zanat može da opstane. Naslednika, izgleda, ima.
“Na žalost stari zanati Srbije su u padu. Ja sam jedan od nosilaca tih starih zanata – izrada čutura. Ja radim čuture i moj rođak. Mlađi sin Mladen ima sertifikat dobijen od Ministarstva privrede, a sad videćemo da li će nastaviti i unuk.”, kaže proizvođač čutura, Milorad Radovanović.
Selo Zlakusa postalo je poznato po grnčariji. Stigli su i do Uneskove liste.
“Pojavila se mašinska proizvodnja koja uništava ručnu izradu. Mi smo zaštitili geografsko područje , onda smo sertifikat stavili i oznaku Zlakusa, međutim to nam ne pomaže mnogo. Ipak bi trebalo više medijske promocije, da ljudi znaju šta je ručna, a šta mašinska izrada. Kupovinom mašinske proizvodnje, kada pukne posuda, onda kažu da je zlakuški poroizvod. To jeste poteklo iz Zlakuse, ali nije ručna proizvodnja.”, kaže grnčar, Mileta Savić.
Mnogi kojima je tradicija u srcu, u svom garderoberu imaju i po koji komad narodne nošnje, koji nastaje u selu Mirosaljci kod Arilja.
“Da se uradi jedan jelek treba par dana, za muški treba mnogo više vremena. Mi najviše radimo poo meri, po dogovoru, za razne manifestacije. Postoji kod nas prostor, izložbeni, u kome gosti kada dođu mogu nešto da kupe.”, kaže Milka Savić, koja se bavi izradom narodnih nošnji.
Muzej Staro selo u Sirogojnu od osnivanja, 1992.godine sarađuje sa zanatlijama i radi na očuvanju starih zanata iz ovog kraja.
”Ovakvi susreti su veoma važni. Oni međusobno razmenjuju iskustva, sarađuju sa našim kustosima, sa sturčnom službom u cilju očuvanja tog tradicionalnog očuvanja proizvodnje. Cilj je da i danas ti proizvodi nađu primenu.“, kaže organizatorka Vašara starih zanata, Ruža Zimonjić Kljajić, iz Muzeja Staro selo.
Posao zanatlija nekada je bio cenjen, danas pomalo zaboravljen. Prema pojedinim procenama, u Srbiji je trenutno aktivno oko 70 zanata.
Zlatiborske vesti/ZoomUE
