Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini organizovala je književno druženje sa piscem Vlastom Cenićem. U prepodnevnim satima sa pesnikom su se družili učenici osnovnih škola „Milivoje Borović“ iz Mačkata i „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, dok je u večernjim satima priređeno književno veče za odraslu čitalačku publiku.
Susret sa Cenićem protekao je u znaku poezije, razgovora o detinjstvu i značaju očuvanja jezika i zavičajnog govora. Iako je poznat kao pesnik za decu, Cenić ističe da svoju književnost ne deli na onu namenjenu najmlađima i onu za odrasle.
„Ja ne delim književnost na onu za decu i onu za odrasle, možda zato što je i moja poezija – poezija o detinjstvu. Kada smo deca, to zauvek ostaje u našim srcima, pa zato i starija publika voli da sluša ta sećanja na ‘bosonoge’ dane“, kaže Vlajko Cenić.
Svojim pesmama on poziva na okupljanje porodice i vraćanje pomalo zaboravljenim vrednostima. Negujući jezik svog zavičaja, prizrensko-timočki dijalekat, Cenić podseća koliko je važno poznavati i čuvati sopstvene korene.
„Smatram da je dijalekat naša lična karta, kao izvod iz matične knjige rođenih. Ako to izgubimo, izgubili smo mnogo toga – svoj koren i deo identiteta. Važno je da znamo književni jezik, jer je to naš standard, ali ne smemo da se stidimo ni narodnog, maternjeg jezika koji smo sa majčinim mlekom posisali“, ističe pesnik.
Književno veče bilo je zamišljeno kao susret poezije prizrensko-timočkog i istočno-hercegovačkog dijalekta, kako bi se pokazalo bogatstvo književnog izraza na srpskom jeziku. Cenićevi gosti bili su pesnici Dejan Marinković i Danijela Arsović iz Užica, finalisti leskovačke manifestacije „U ritmu dijalekta“. Program su upotpunili Todor Delić, učenik iz Šljivovice, koji je kazivao „Zdravicu“, kao i učenici iz Krive Reke koji su izveli igrokaz.
Govoreći o reakcijama dece koja ne dolaze iz krajeva u kojima se govori prizrensko-timočkim dijalektom, Cenić kaže da su prve reakcije radoznalost i osmeh, ali pre svega želja da razumeju priču koju pesma nosi.
„Ne razumeju svaku reč, ali razumeju priču. Shvate da su odnosi u tim pesmama – između deke i unuka, bake i unuka, roditelja i komšija – puni poštovanja i topline. Neku reč možda i ne razumemo, ali ćemo je razumeti u kontekstu.“
Dan proveden u društvu pesnika Vlaste Cenića potvrdio je njegovu misao da „ne piše samo za decu, već i za njihove roditelje, jer su i oni ozbiljna deca“.
