Ivana Stamatović: Nadležni organi dužni da reaguju na pokušaj nezakonitog prisvajanja državnog zemljišta na Zlatiboru, ugroženi su nacionalni interesi!

Na 19. Sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, narodna poslanica, Ivana Stamatović, predložila je uvođenje nadležnog organa za rešavanje žalbi na rešenje radnih tela i komisija.

Ona je  poručila da su nadležni organi dužni da reaguju na pokušaj nezakonitog prisvajanja državnog zemljišta na Zlatiboru ističući da su ugroženi nacionalni interesi.

Prenosimo njeno obraćanje u celosti.

Poštovani,

Što se tiče predloga izmena zakona na dnevnom redu, za sve imam isti komentar – neophodno je uvesti dodatni stepen, odnosno nadležni organ za rešavanje žalbi na rešenja radnih tela i komisija, jer se Upravni sud, kao drugostepeni organ, u mnogim dosadašnjim slučajevima nije pokazao kao pouzdano rešenje.

Na primer, Upravni sud je drugostepeni organ Republičkom geodetskom zavodu kada postoji žalba na njihovo rešenje, pa dok se dobije konačno rešenje tog spora, može doći do niza posledica i nenadoknadive štete. Na primer povodom jednom takvog slučaja se sada i obraćam pre svega Ministarstvu privrede, konkretnije Agenciji za vođenje sporova u postupku privatizacije.

Kako je Agencija nadležna za pokretanje postupka za poništenje privatizacije, ispitivanje da li su obaveze kupca ispunjene i zaštitu državne imovine, Opština Čajetina je podnela zahtev za pokretanje svih ovih procesa protiv Privrednog kombinata Zlatibor. U ovom slučaju, Agencija je dužna da reaguje na pokušaj nezakonitog prisvajanja državnog zemljišta, a verujem da će utvrditi i osnov za naknadu štete državi, kao i naplatu ugovornih kazni zbog nepoštovanja niza odredbi ugovora o kupovini.

Ovde je reč o mnogo širem problemu i direktnom ugrožavanju nacionalnih interesa, i ugrožavanju teritorijalnog integriteta, ukoliko su pojedini navodi tačni.

Dakle, poštovani građani i svi prisutni, Privredni kombinat Zlatibor je privatizovan pre više od 20 godina. Za one koji nisu upoznati – radi se o uzgajivaču stoke i proizvođaču mlečnih sirovina i proizvoda. Privatizacija je izvršena po planu unapređenja tadašnjeg stanja kombinata – povećanje broja grla, proizvodnje itd. – na šta se tadašnji kupac obavezao. Da li je to sprovedeno, možete zaključiti iz činjenice da pomenuti proizvođač danas kupuje mlečne sirovine od drugih, dakle nije unapredio sopstvene stočne kapacitete, a pritom ni ne plaća redovno i duguje po više meseci onima od kojih je mleko otkupljivao, zbog čega oni više ne žele da mu isto prodaju. Čak su nedavno pojedini proizvođači, kojima kombinat duguje, blokirali magistralni put ka Zlatiboru kako bi skrenuli pažnju na svoj problem.

Dolazimo do logičnog pitanja – zašto je kupljen kombinat ako se nije radilo na osnovnoj delatnosti i razlogu kupovine? I koji interes neko ima da drži takvo preduzeće više od 20 godina?

Tu dolazimo do problema koji se periodično javlja – kao plima, kada su pogodni uslovi u državi (kampanje, izbori, unutrašnje ili spoljašnje turbulencije), i kao oseka se povlači kada se narod pobuni i aktivira da brani svoju zemlju.

Privredni kombinat je prilikom privatizacije kupio određene objekte, opremu i deo stočnog fonda. Ta imovina je plaćena i uredno prevedena, a vlasnici su upisani sa pravom svojine. Međutim, potom dolazi do pokušaja upisa kombinata na zemljištu koje nije bilo predmet privatizacije i koje je društvena svojina u vlasništvu države.

Ko se seća borbe za izgradnju gondole 2015. godine, problema sa Ministarstvom građevinarstva i tadašnjom ministarkom Zoranom Mihajlović – reč je upravo o tom zemljištu. Tada je Republički geodetski zavod, bez pravnog osnova i bez naknade, upisao kombinat kao vlasnika na parcelama koje su državno vlasništvo. Ministarka je potom, neobjašnjivo, odbila sve žalbe na ta rešenja, pa je Republičko pravobranilaštvo pokrenulo upravne sporove za svaku parcelu, jer osnova za upis a ni za odbijanje žalbi, nije bilo.

Zemljište je tada odbranio narod, kroz proteste i reakciju javnosti, pa su pokušaji upisa obustavljeni. Do danas nije poznato šta se desilo sa tim upravnim sporovima, koji je njihov ishod i zašto su zabeležbe iz listova nepokretnosti obrisane.

Takođe nije jasno zašto Opština Čajetina više od pet godina nije upisana na parcelama za koje je od više Vlada, uključujući Vladu Aleksandra Vučića i Vladu Ane Brnabić, dobila rešenje o javnom interesu i pravo na upis, kao i potvrdu da navedene parcele nisu bile predmet privatizacije i da su državno vlasništvo.

Ponovo smo u fazi „plime“ – kombinat je nedavno upisan kao korisnik na pojedinim parcelama, što može biti osnov za kasniji upis u vlasništvo. Opet se ne zna po kom pravnom osnovu je RGZ izvršio taj upis i bez ikakve naknade.

Pokrenuti su postupci kod nadležnih, a biće pokrenuti i postupci za utvrđivanje kršenja zakona i zloupotrebe službenog položaja u RGZ-u. Agenciji je već podnet zahtev za poništavanje privatizacije.

Da plastično objasnim građanima – zemljište o kome govorim predstavlja oko trećinu teritorije Zlatibora, odnosno skoro 10.000 hektara. To zemljište nije bilo predmet privatizacije, nije plaćeno niti postoji pravni osnov da ga kombinat potražuje.

Na tom zemljištu nalaze se Ribničko jezero (izvor vodosnabdevanja), vodovod dužine 14 km, trasa i objekti Gold gondole, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, reciklažno ostrvo, buduća lokacija aerodroma, 70 hektara za edukativni centar manastira Hilandar, sportski i rekreativni sadržaji, kao i obilaznica koja povezuje Zlatibor sa autoputem „Miloš Veliki“.

Sve to nalazi se na zemljištu koje neko sistemski pokušava da prisvoji bez pravnog osnova i bez naknade, tiho i van očiju javnosti.

Građani moraju da znaju da ove procese decenijama prate skupi sporovi, advokatske kancelarije i pojedinci koji se aktiviraju po potrebi, pa i politički kako na lokalu tako i na republičkom nivou. Svaki put isti scenario – pokušaj prisvajanja, reakcija naroda, privremeno smirivanje i izostanak odgovornosti.

Do kada tako? I se sa pravom moramo da se pitamo, ko je to jači od države i odluka Vlade? I kako?

Svako normalan će da se zapita, pa ko to organizuje i finansira toliko dugo? Šta je krajnji cilj? Mene interesuje i da li je tačno da ta zemlja već ima kupca i da se sve radi sa krajnom namerom da se ta zemlja planski naseljava? Sa kim tačno da se naseljava i sa kojim ciljem? Da li je ovo sistem “kuvane žabe” koji smo vec videli i osetili na drugim frontovima kada je reč o ugrožavanju naših nacionalnih interesa i teritroijalnog integiteta?

Nadam se da nije, ali strahujem da jeste.

Ovu zemlju je prošli put odbranio narod. Za zloupotrebe niko nije odgovarao. Sada ponovo pokrećemo procese, ali ovaj put se neće stati dok se opasnost po srpsku zemlju, srpske domove i srpske grobove potpuno i trajno ne otkloni.

Zaboravila sam da kazem da se na toj zemlji nalazi i zlatiborsko groblje, kao i spomenik na Šumatnom brdu, posvećen stradalima u Drugom svetskom ratu.  Eto i to treba da predje u ruke nekog privatnika sa spremnim kupcem i planom! Na tom spomeniku na Šumantom brdu piše – ne dam ovo sunce u ocima, ne dam ovo hleba na dlanu. Mogu da dodam i ne damo svoje domove, i ne damo grobove predaka, pa makar ih ponovo, sami, golim rukama branili.

Shvatite ovaj slučaj ozbiljno. Vrlo ozbiljno.

Dovoljno sam videla, da znam, “daleko je ta zemlja od Beograda”, ali i to je i dalje Srbija. Tako će i ostati.

Očekujemo brzu reakciju svih nadležnih.