Svetlana Blagojević: ”Na samo dva kilometra od centra Zlatibora ste u predivnoj prirodi, potpuno sami, ako tako želite”.
Petar Vesović: ”Ceo život mi nije dovoljan da istražim svaki kutak Zlatibora”.
Marko DŽambasović: ”Zlatibor ima lagane staze prilagođene svim uzrastima, ali i zahtevne koje su izazov za planinare”.
Za ljubitelje prirode i pešačenja, Zlatibor je raj jer ima mnogo staza različite težine, pa svi gosti najposećenije srpske planine mogu pronaći onu koja odgovara njihovim potrebama, poručuju članovi Planinarskog kluba Tornik. Oni u promo filmu koji predstavlja Turistička organizacija Zlatibor, predlažu tri od mnoštva atraktivnih i uređenih pešačkih staza.
Zajedničko svim stazama je da se na samo dva kilometra od centra pruža netaknuta priroda u kojoj posetioci mogu uživati u miru, lekovitom vazduhu i prelepim pejzažima.
Staza Centar – Spomenik – Čuker: Netaknuta priroda nadomak centra
Svetlana Blagojević nas vodi na najpoznatiju stazu do Spomenika na Šumatnom brdu. Gotovo da nema posetioca Zlatibora, od najmlađeg do najstarijeg, koji ovde nije bio.
– Staza je mnogo lepa, a nije zahtevna, pa je odlična za sve generacije. Spomenik se nalazi na 1082 metra nadmorske visine, podignut je streljanim partizanskim ranjenicima 1941. godine. Visok je 4,8 metara, a postavljen je tako da se vidi iz svih delova Zlatibora – priča naš vodič.
Najveći broj posetilaca se posle ”osvajanja” Šumatnog brda vraća u centar, ali Blagojevićeva preporučuje nastavak pešačenja ka Čukeru, delu planinskog venca Čigota. Kako kaže, sve više turista poslednjih godina
otkriva tu stazu tokom koje se uživa u prelepim pejzažima. A vazduh je takav da se čovek preporodi.
– Zlatibor je vazdušna banja jer se tu spajaju primorska i planinska klima i nastaje ruža vetrova. Ima dosta joda i jona u vazduhu što je jako dobro za štitnu žlezdu, nervni sistem i crvena krvna zrnca. Kada još hodate i šetate po Zlatiboru, regenerišete organizam i osećate se fantastično – ističe Blagojevićeva.
Posle tri časa laganog hoda iz centra i oko pet pređenih kilometara, stiže se na vrh Čuker koji se nalazi na 1359 m. Pogled puca na Ribničko jezero, Taru, Gradinu, Ovčar i Kablar. Tu je i Murtenica koja, otkriva naša sagovornica, važi za Amazon Zlatibora jer i dalje ima mesta gde ljudska noga nije kročila. Lepota predela posetioce ostavlja bez daha, a Blagojevićeva podseća da je tako u kom god pravcu da krenete. Jer, kako
kaže, teritorija opštine Čajetina se prostire na 647 kilometara kvadratnih, a samo 1,4 odsto je pod građevinskim objektima.
– Zlatibor je idealna destinacija jer nudi toliko toga i za one koji vole centar i urbano, ali i za one koji vole prirodu. Na samo dva km od centra Zlatibora ste u predivnoj prirodi, potpuno sami, ako tako želite.
Svaki trenutak koji provedete na svežem vazduhu biće pravo uživanje i zadovoljstvo. Zato dođite, upoznajte Zlatibor i uživajte na potpuno drugačiji način – poručuje Svetlana Blagojević.
Kružna staza na Torniku: Nezaboravni pogled sa najvišeg vrha
Petar Vesović nam pokazuje kružnu stazu na Torniku dužine oko 16 kilometara. Oko sat i po lagane šetnje potrebno je da bi se stiglo iz podnožja do najvišeg vrha Tornika na visini od 1496 metara. Staza je obeležena, a ko se umori, može se odmoriti na klupama i čitati zanimljivosti o Zlatiboru na postavljenim edukativnim tablama. Vesović poziva sve koji žele da istraže Zlatibor da se obrate lokalnim vodičima, a ako žele sami da otkrivaju najlepšu srpsku planinu, da se prvo dobro informišu o stazama, njihovoj dužini, nadmorskoj visini i važnim karakteristikama.
– Pre polaska na stazu, pripremite se snagom volje i opremom. Potrebne su vam planinarske cipele, ranac koji sadrži vodu, hranu, zaštitu od sunca, presvlaku, kabanicu za slučaj kiše. Na samoj stazi pratite markacije i ostalu planinarsku signalizaciju koja je vrlo jednostavna za korišćenje. To je važno kako biste u svakom trenutku znali gde se nalazite i kako da vaše planinarenje bezbedno završite – naglašava Vesović.
Objašnjava nam vodič usput razliku između belog i crnog bora, priča kada sazrevaju borovnice, a kada jagode, upozorava koje životinje možemo da vidimo.
– Ima veverica, srna, divljih svinja. Kažu da ima i medveda, ali ja još nisam imao priliku da ga sretnem – šeretski će Petar.
Posle sat i po hodanja iz podnožja Tornika, stiže se do vrha. Vesović pokazuje Jablanicu, Stublo, Dobroselicu, Durmitor, Taru. Vidi se čak i Avala kad je lepo vreme.
– Koliko god puta da vidim ove predele, svaki put me iznenade. Ne znam da li su lepši u sumrak, u svitanje, leti ili zimi. Ostaje vam samo da gledate i upijate ovu lepotu. Divlji i pitom, takav je naš Zlatibor – zaključuje Vesović.
Dalje staza ide ka Ravnom Torniku, pa se spušta na polaznu tačku sa koje smo i krenuli. Naš vodič otkriva da je to, ipak, samo delić Zlatibora.
– Na Zlatiboru imate šta god poželite: i potoke, i pašnjake, i livade, i ozbiljne vrhove. Ali, da znate, nikad ga nećete potpuno otkriti. Pešačim po ovim stazama otkad znam za sebe, ali ceo život nije mi dovoljan da obiđem svaki kutak Zlatibora – jasan je Petar Vesović.
Kružna staza Semegnjevo – Jablanica – Semegnjevo: Lepota koja ostavlja bez daha
Predsednik planinarskog kluba Tornik i planinarski vodič Marko DŽambasović vodi nas kružnom stazom dužine oko 24 kilometara, koja se prostire preko sela Semegnjevo i Jablanica i koju nije preporučljivo obilaziti bez vodiča. Dok prolazimo pored stoletnih borova i slušamo huk vode skrivenog vodopada Skakavac, vodič nam otkriva da ove godine slave 90 godina planinarstva na Zlatiboru.
– Pored laganih staza, Zlatibor nudi i teže i zahtevnije koje su izazov za planinare. Kanjon Crnog Rzava i kanjon reke Uvac imaju ozbiljne staze koje mogu da budu čak i polualpinističke. Naša današnja staza nije toliko tehnički zahtevna, sve su šume i proplanci, zatalasana brda, ali je kondiciono zahtevna jer treba preći 24 kilometra – kaže DŽambasović.
Staza vodi preko vrhova Lupoglav, Lisičina, pa se zatim spušta ka Jablanici, Crnom Rzavu i izvoru lekovite vode u Ribnici za koju meštani kažu da je dobra za vid i pritisak. Sve vreme prolazi se kroz predele netaknute prirode.
– Ovo su delovi Zlatibora poznati mahom meštanima koji žive u blizini. Viđamo u poslednje vreme i avanturiste, uglavnom strance koji imaju želju da upoznaju okolinu. Eto, možda će sada i naši ljudi poželeti da
otkriju neistražene delove Zlatibora koji su toliko lepi da se svaki napor zaboravi – kaže Marko.
Ipak, ko nije u dobroj formi potrebnoj za savladavanje 24 km, može izabrati neku drugu, lakšu stazu. A takvih je na Zlatiboru toliko da ih je teško i pobrojati.
– Dođite na Zlatibor jer ovde svako može pronaći stazu za sebe – poručuje Marko DŽambasović.
______________________________________________________________________________________________________
Tekst je deo projekta “Zlatna planina turistički biser Zapadne Srbije”, koji je sufinansiran od Opštine Čajetina, na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji te opštine za 2021. godinu.
