Prema broju svečara druga je najčešća slava u Srbiji, dok je u Republici Srpskoj na prvom mestu Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan. Ovaj praznik, obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, prema broju svečara druga je najčešća slava u Srbiji, dok je u Republici Srpskoj na prvom mestu. SPC na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog velikomučenika Georgija. Ovaj svetitelj zaštitnik je profesija, organizacija i bolesnika.
Sveti Georgije rođen je 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Izrastao je u snažnog i hrabrog mladića i uzeli su ga u vojsku, gde se istakao svojom hrabrošću. Od običnog vojnika napredovao je do tribuna već u dvadesetoj godini, odnosno u čin komita, to jest vojvode, u koji ga je prozveo car Dioklecijan.
Videvši da je počelo istrebljavanje hrišćana, Sveti Georgije je podelio svoje blago siromašnima i oslobodio svoje robove. Na jednom saboru je govorio protiv progona, izašao je pred cara i rekao da je hrišćanin, pa je car naredio da ga zatvore u tamnicu. Mučili su ga, ali je odbio da se odrekne vere. Car mu je tražio da se pokloni pred kipom boga Apolona i rekao da će mu poštedeti život. Sveti Georgije je prišao statui i prekrstio je. Ta statua se srušila, a potom i sve druge u hramu. Na to je carica Aleksandra viknula: „I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu.” Zbog toga je car naredio da se odrubi glava i Svetom Georgiju i carici Aleksandri, koja je, međutim, izdahnula na putu do mesta pogubljenja.
Na ikonama
Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju sa kojeg kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala” brojne hrišćane, a koju je svetitelj pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu”. Žena na ikoni je Sveta Aleksandra, supruga cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.
Između hajdučke tradicije, narodnih običaja i istorijskih previranja
Đurđevdan predstavlja jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj tradiciji, koji u sebi objedinjuje istorijsko nasleđe, narodna verovanja i nekadašnje političke ideologije.
Istorijski gledano, ovaj praznik je obeležavao prekretnicu u životu hajduka tokom perioda turske vladavine. Zbog poreznih rokova koje su nametnule osmanske vlasti, Đurđevdan je postao simboličan datum za „hajdučki sastanak”, kada su se borci povlačili u šume, dok je Mitrovdan označavao njihov rastanak i povratak jatacima.
Pored borbene simbolike, Đurđevdan je duboko ukorenjen u narodnu tradiciju kao granica između zime i leta. Ovaj praznik se vezuje za prizivanje zdravlja, plodnosti i napretka, uz običaje poput pletenja venaca, umivanja biljem i odlaska na „đurđevdanski uranak”. Iako se veći deo ovih aktivnosti danas često vezuje za prvomajske praznike, vernici i dalje zadržavaju tradiciju izlaska u prirodu pre zore.
Đurđevdan je pod pokroviteljstvom Vlade Kraljevine Jugoslavije i Jugoslovenskog radničkog saveza promovisan kao zvanični praznik rada. Ova inicijativa, koja je u pojedinim industrijskim centrima poput Borova započela još 1933. godine, imala je cilj da potisne obeležavanje internacionalnog Prvog maja, što dodatno svedoči o kulturnom i političkom značaju koji je ovaj dan imao u istoriji našeg podneblja.
Zlatiborske vesti/ Politika.rs
